Porodično pravo
Razvod braka: Kako pokrenuti i koliko košta
Razvod braka kao jedno od osnovnih prava supružnika, regulisan je Porodičnim zakonom i predstavlja zakonom uređen način prestanka bračne zajednice kada su bračni odnosi trajno i ozbiljno poremećeni i kada se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika.
Prema statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini je broj zaključenih brakova kao i broj razvedenih brakova porastao za 0,2% u odnosi na prethodnu godinu. Dakle, u 2022. godini u Republici Srbiji je zaključen 32.821 brak, dok je razvedeno 9.813 brakova, a najveći broj razvedenih brakova čine brakovi sa decom.
Razvod braka ne znači samo formalan prekid zajednice života supružnika, već može uključivati i podelu zajedničke imovine, kao i uređenje vršenja roditeljskog prava i održavanja kontakta između roditelja kome dete nije povereno i deteta, te je pomoć stručnog lica u ovom postupku od izuzetne važnosti.
U ovom tekstu možete pronaći odgovor na brojna pitanja koja se tiču kompleksne teme razvoda braka, na koji način se brak može razvesti i kako izgleda tok postupka za razvod braka.
Kako pokrenuti postupak za razvod braka
Zakon predviđa dva načina prestanka braka:
Naime, ukoliko su supružnici saglasni da se brak razvede, u tom slučaju postupak za razvod braka se pokreće podnošenjem zajedničkog Predloga za sporazumni razvod braka nadležnom sudu.
Ukoliko supružnici nisu uspeli da postignu dogovor oko razvoda svog braka, u tom slučaju postupak se pokreće tužbom koju podnosi jedan od supružnika.
Kao što smo pomenuli, sporazumni razvod braka je način prestanka braka u situaciji kada su se supružnici jednoglasno saglasili da žele da se razvedu i postigli sporazum o određenim pitanjima koja se tiču zajedničke imovine i staranja o detetu.
Suština sporazumnog razvoda braka je u dogovoru supružnika o svim bitnim pitanjima, posebno onim koja su predviđena zakonom i koja moraju biti obuhvaćena pomenutim sporazumom.
Imajući u vidu da u navedenom slučaju između supružnika ne postoje sporna pitanja koja je neophodno rešiti u toku postupka, postupak za razvod braka se obično završava na jednom ročištu, s obzirom da postupajući sudija nema potrebe da saslušava supružnike niti da izvodi dokaze pre nego što donese presudu.
Ono što još bitno olakšava navedeni postupak, pored činjenice da je postupak za sporazumni razvod braka brži i jednostavniji, je mogućnost da supružnici angažuju advokate koji će ih zastupati, ukoliko žele da izbegnu prisustvo u sudskom postupku, koji zbog svoje prirode predstavlja emotivan i stresan period u životu svakog čoveka.
Potrebno je ukazati i da, bez obzira što je reč o razvodu koji se sporazumno okončava, jedan advokat ne može zastupati oba supružnika, već je zakonom predviđeno da svaka stranka angažuje svog advokata, a punomoćje kojim supružnici ovlašćuju advokate mora biti overeno kod Javnog beležnika.
Postupak za sporazumni razvod braka se pokreće pred nadležnim sudom podnošenjem predloga za sporazumni razvod braka, koji mora biti sastavljen u pismenoj formi i potpisan od strane oba supružnika.
Neophodno je da se supružnici usaglase oko vršenja roditeljskog prava (ukoliko supružnici imaju zajedničku maloletnu decu) i oko deobe zajedničke imovine (pod uslovom da poseduju zajedničku imovinu).
Navedeni elementi predstavljaju obaveznu sadržinu sporazuma supružnika, a uz to je potrebno da se supružnici dogovore i oko modela viđanja deteta i visine doprinosa za izdržavanje deteta - alimentacije.
Da bi se uopšte pokrenuo postupak za razvod braka, neophodno je da su se oba supružnika saglasila sa odlukom da se njihov brak razvede, uz međusobni dogovor o svim porodičnim i ličnim pitanjima.
Ukoliko supružnici imaju zajedničku decu koja su maloletna, moraju se dogovoriti oko vršenja roditeljskog prava, a sud će u svakom slučaju procenjivati da li je sporazum o vršenju roditeljskog prava u najboljem interesu deteta.
Vršenje roditeljskog prava u slučaju sporazumnog razvoda braka može biti samostalno ili zajedničko.
Ukoliko odluče da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj, supružnici se moraju sporazumeti o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, visini alimentacije koju plaća drugi roditelj i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem kojem dete nije povereno na vršenje roditeljskog prava.
Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
Sud prepušta volji supružnika da sami odluče na koji način će podeliti zajedničku imovinu, a sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine će uneti u izreku presude kojom se brak razvodi.
Kada ne postoji sporazum supružnika o razvodu braka, a bračni odnosi su trajno i ozbiljno poremećeni ili kada se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika, postupak za razvod braka se može pokrenuti tužbom jednog od supružnika.
Takođe, pomenutu tužbu za razvod braka može sačiniti i podneti u ime supružnika advokat, po osnovu punomoćja koje mora biti overeno i izdato radi zastupanja u bračnom sporu.
Tužba za razvod braka se podnosi nadležnom sudu, na čijem području tuženi ima prebivalište odnosno boravište, ili sudu na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.
Dokumentacija koja se obavezno prilaže uz tužbu je sledeća:
Zakon predviđa da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.
U praksi se najčešće dešava da sud naloži da svaka stranka plaća svoje troškove, iako u određenim slučajevima, sud može obavezati da celokupne troškove postupka snosi jedna strana.
Kod sporazumnog razvoda braka, stranke se mogu unapred međusobno dogovoriti ko će snositi sudske troškove, u suprotnom, svaka stranka snosi svoje troškove.
U skladu sa advokatskom tarifom, advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad.
Tarifa koju advokati naplaćuju za uslugu razvoda braka propisana je od strane Advokatske komore Srbije, ali cena usluge može varirati – biti viša ili niža – ako okolnosti zahtevaju njenu korekciju.
Ukoliko angažujete advokata za razvod braka, advokat koji Vas zastupa ima pravo na troškove sastavljanja tužbe (ili sastavljanja predloga za sporazumni razvod braka i sporazuma između supružnika, ukoliko je u pitanju sporazmni razvod braka) i podnesaka koji se dostavljaju sudu i protivnoj stranci, troškove za prisustvo na ročište i eventualno i troškove ulaganja pravnog leka na sudsku presudu.
Pokrenuti sudski postupak za razvod braka, bilo da je sporazumni razvod braka u pitanju ili je postupak za razvod braka pokrenut tužbom, iziskuje pored plaćanja troškova advokatskih usluga i plaćanje sudskih taksi.
U presudi kojom se brak razvodi se najčešće primenjuje načelo pravičnosti koje podrazumeva da svaka strana snosi svoje troškove.
Ukoliko se odlučite za razvod braka putem tužbe sudska taksa za podnošenje tužbe koštaće Vas 2.660,00 dinara, a nakon izricanja presude potrebno je platiti i taksu na presudu, u istom novčanom iznosu.
U slučaju kada supružnici sporazumno traže razvod braka, plaća se samo jedna taksa za predlog za sporazumni razvod braka u iznosu od 2.660 dinara, a pored navedenog potrebno je platiti i taksu na presudu.
Deoba zajedničke imovine supružnika uvek se vrši odlukom suda i može se vršiti za vreme trajanja braka i nakon njegovog prestanka (prilikom razvoda braka) i ona može biti sporazumna ili sudska.
Zakon pod pojmom zajedničke imovine supružnika podrazumeva imovinu koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, ali se u sudskom postupku može dokazivati i suprotno.
Nakon razvoda braka svaki supružnik ima pravo na svoj udeo u imovini koja je nastala u toku trajanja bračne zajednice. Ukoliko postoji dogovor supružnika, imovina se može podeliti sporazumno, u kom slučaju će sud doneti presudu po osnovu sporazuma supružnika.
Imovina stečena pre braka, kao i nasleđena odnosno poklonjena imovina ostaje supružniku na čijem je imenu imovina bila pre stupanja u bračnu zajednicu i takva imovina naziva se posebna imovina supružnika.
U svakom slučaju, ukoliko postoji neslaganje u pogledu toga na koji način treba da se podeli imovina, kao i da li je neka imovina zajednička ili posebna, potrebno je voditi poseban parnični postupak za deobu imovine.
U praksi se javljaju nedoumice oko određenih pitanja u oblasti razvoda braka koja nam stranke postavaljaju, s toga ćemo odgovore na pojedina pitanja dati u nastavku teksta.
U postupku za razvod braka stranke mogu da ovlaste advokate koji će ih zastupati. Naime, kada je reč o sporazumnom razvodu braka, s obzirom da su supružnici postigli sporazum oko relevantnih pitanja, te da među njima ništa nije sporno, u tom slučaju supružnici ne moraju lično da pristupe na zakazano ročište pred sudom, već to umesto njih čine advokati koje su angažovali.
Kada je reč o razvodu braka po tužbi, nije neophodno lično prisustvo supružnika, pod uslovom da imaju advokate u postupku, osim u slučajevima kada imaju zajedničko maloletno dete. Tada je po pravili potrebno da pristupe ročište za koje su dobili poziv, kako bi bili saslušani i dali izjavu pred sudom.
U oba navedena slučaja, punomoć kojom supružnici ovlašćuju advokata da ih zastupa u postupku mora biti overeno i izdato isključivo radi zastupanja u bračnom sporu.
Neretko se dešava da supružnici, nakon rastanka, a pre razvoda braka, izgube kontakt te često ne znaju na kojoj adresi živi drugi supružnik. Ukoliko je prebivalište ili boravište jednog supružnika nepoznato, ili se pak drugi supružnik odselio u inostranstvo, te mu iz navedenog razloga nije moguće uručiti tužbu za razvod braka, u navedenom slučaju sud će tom supružniku postaviti privremenog zastupnika iz redova advokata, kako bi postupak mogao nesmetano da se odvija.
Korisno bi bilo da se pre pokretanja brakorazvodne parnice, stranke konsultuju sa advokatom, koji poseduje stručno znanje na osnovu kojeg klijente može detaljnije da informiše o svemu što treba da znaju i mogu da očekuju od postupka razvoda braka i pruži informacije koje se tiču sudske prakse u ovoj oblasti, a što bi sve moglo doprineti i eventualnom postizanju dogovora između supružnika povodom razvoda braka.
Ukoliko je brak razveden u inostranstvu, najpre je neophodno pokrenuti postupak priznavanja inostrane sudske odluke pred nadležnim sudom u Republici Srbiji. Nakon što domaći sud donese presudu kojom potvrđuje sudsku presudu inostranog suda, razvod braka će se upisati u matične knjige koje se vode u Republici Srbiji.
Ono što je potrebno da znate, jeste da se uz zahtev kojim se pokreće postupak pred sudom, mora priložiti strana sudska odluka u originalu, overena Apostille pečatom. Takođe, strana sudska odluka koja se prilaže mora biti prevedena od strane ovlašćenog sudskog tumača na srpski jezik, što važi i za pomenuti pečat Apostille.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.
Saznajte više o vašim pravima.
Krenimo zajedno na put ka pravnoj sigurnosti. Obratite nam se danas i iskusite kako Advokatska kancelarija Popović može zaštititi vaša prava i interese.
