Štetu može prouzrokovati saobraćajna nezgode, pad u neobezbeđen šaht, pad na neravnom trotoaru, ujed psa lutalice, pad drveta, i bilo koji drugi nepredvidivi događaja koji je je za posledicu imao nastanak određenog vida štete kod oštećenog.
Šteta koja je nastane usled određenog štetnog događaja može biti materijalna i/ili nematerijalna.
Materijalna šteta podrazumeva imovinsku štetu. Naime, to može biti obična šteta koja podrazumeva umanjenje/oštećenje nečije imovine, ili se može ogledati u izgubljenoj dobiti, poput recimo izgubljenje zarade.
Nematerijalna šteta podrazumeva nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Dakle, ovaj vid štete se dosuđuje za pretrpljeni fizički bol, duševni bol zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za pretrpljeni strah.
Vremenski rok za potraživanje naknade štete iznosi 3 godine računajući od dana kada je oštećeni saznao za štetu ili za lice koje je štetu prouzrokovao. U svakom slučaju, ovakvo potraživanje zastareva u roku od 5 godina od nastanka štete.
Za odgovornost za štetu neophodno je postojanje štetnog događaja koji je štetnik prouzrokovao oštećenom licu, kao i nastanak štete koja je prouzrokovana radnjom štetnika.
Da bi se mogla utvrditi šteta, neophodno je da postoji uzročno posledična veza između preduzete štetne radnje i posledice koja se ogleda u pričinjenoj šteti, a teret dokazivanja je na oštećenom.
Naknada štete predstavlja novčanu nadoknadu kojom se sankcioniše odgovornost za prouzrokovanu štetu. Naknada se dodeljuje oštećenom licu, a pričinjena šteta može da bude materijalne i nematerijalne prirode. Visina naknada štete je uvek proporcionalna učinjenoj šteti i za cilj ima namirivanje gubitaka oštećenog lica. Situacije u kojima šteta nastaje mogu da budu raznolike – nekad štetu pričinjava ljudski faktor, dok ona može nastati i usled nepredviđenih okolnosti. Bez obzira u kojoj je situaciji šteta nastala, kao oštećeno lice uvek imate pravo da potražujete naknadu koja vam po zakonu pripada.
Saobraćajne nezgode se dešavaju na svim vrstama puteva, a u njima mora učestvovati najmanje jedno lice, koje je vozilo bilo koji tip motornog vozila. Saobraćajne nezgode mogu imati lakši, teži i smrtni ishod. Ukoliko saobraćajna nezgoda izazove materialnu štetu, povredu ili smrt jednog ili više lica, postoji osnov za potraživanje naknade štete. Pravo na naknadu štete u slučajevima saobraćajnih nezgoda imaju i mogu potraživati oštećena lica (bilo da je počinilac poznat ili ne), ali i počinioci štete, ukoliko uz polisu osiguranja od autoodgovornosti poseduju i dobrovoljno osiguranje od nezgoda za vozače i putnike.
Pravo na rad je jedno od Ustavom zagarantovanih elementarnih ljudskih prava, a prilikom obavljanja poslova na odabranom radnom mestu mogu se desiti dve vrste povreda, od kojih su obe pogodne za potraživanje naknade štete. To su povrede na radu ili u vezi sa radom, u kojima je lice fizički ozleđeno, a druga kategorija su povrede prava zaposlenog koje se dešavaju na radu ili u vezi sa radom i odnose se na prava zaposlenog lica koje mu poslodavac uskraćuje.
Šteta u nekim slučajevima može da bude pričinjena usled uticaja nepredviđenih okolnosti, a odgovornost za ovu vrstu štete najčešće snosi grad odnosno opština na čijoj se teritoriji šteta desila. Oštećena lica ostvaruju prava na novčanu nadoknadu u ovom pravnom postupku. Prilikom postupka naknade štete usled uticaja nepredviđenih okolnosti potrebno je utvrditi postojanje i srazmere štete, način na koji je šteta nastala i kako je uzrokovana. U skladu sa svim navedenim elementima, uzimajući u obzir pretrpljeni bol i strah, određuje se visina naknade štete.
Krenimo zajedno na put ka pravnoj sigurnosti. Obratite nam se danas i iskusite kako Advokatska kancelarija Popović može zaštititi vaša prava i interese.
