Razvod braka

Sadržaj

Kako pokrenuti razvod braka i koliko košta

Razvod braka kao jedno od osnovnih prava supružnika, regulisan je Porodičnim zakonom i predstavlja zakonom uređen način prestanka bračne zajednice.

Kako pokrenuti razvod braka 

Naime, brak može prestati na dva načina – tužba za razvod braka ili sporazumni razvod braka, odnosno njihovim zajedničkim predlogom za razvod braka. Ukoliko su supružnici saglasni da se brak razvede, u tom slučaju postupak za razvod braka se pokreće podnošenjem zajedničkog Predloga za sporazumni razvod braka nadležnom sudu.

Ukoliko supružnici nisu uspeli da se dogovore oko razvoda svog braka, u tom slučaju postupak se pokreće tužbom koju podnosi jedan od supružnika.

Koliko košta razvod braka

Tarifa koju advokati naplaćuju za uslugu razvoda braka propisana je od strane advokatske komore, ali cena usluge može varirati – biti viša ili niža – ako okolnosti zahtevaju njenu korekciju.

Ukoliko se odlučite za razvod braka putem tužbe sudska taksa za podnošenje tužbe koštaće vas 2.660,00 dinara, a nakon izricanja presude potrebno je platiti još jednu taksu, u istom novčanom iznosu. Prilikom sporazumnog razvoda svako od supružnika snosi jednak deo sudskih troškova, izuzev ako odlukom suda jedno od supružnika plaća ceo iznos.

Kako izgleda proces razvoda braka

Da li je svaki razvod braka neprijatno iskustvo

Razvod braka je najčešće neprijatno iskustvo za supružnike, budući da je strankama veoma teško da emocije ostave po strani i završe sudski proces koji predstoji. Međutim to ne mora uvek da bude slučaj. Ukoliko su supružnici saglasni oko najbitnijih pitanja, najbezbolnije rešenje jeste Sporazumni razvod braka u kom slučaju supružnici ne moraju ni da se pojave pred sudom.

Naime, oba supružnika mogu da overe kod javnog beležnika specijalno punomoćje za zastupanje i da na taj način ovlaste advokate da bez njihovog daljeg prisustva pokrenu i okončaju postupak za razvod braka.

Šta je sporazumni razvod braka

Kao što smo na početku već spomenuli, jedan od načina razvoda braka jeste putem sporazuma supružnika. U pismenom sporazumu koji supružnici potpišu biće uneti njihovi dogovori u vezi najvažnijih pitanja koja se tiču vršenja roditeljskog prava, modela viđanja deteta, visine alimentacije i deobe imovine. Navedeni elementi predstavljaju obaveznu sadržinu Sporazuma, i brak se na taj način ne može okončati ukoliko Sporazum ne sadrži pomenute element. 

S obzirom na to da među supružnicima nema spornih pitanja koja je neophodno rešiti u toku postupka, ovakvi postupci se završavaju u kratkom vremenskom periodu, te su iz tog razloga ekonomični i efikasni, budući da nema potrebe za izvođenjem bilo kakvih dokaza, niti za saslušanjem supružnika.

Razvod braka po tužbi

Ukoliko supružnici nisu uspeli da postignu sporazum, jedan od supružnika podnosi nadležnom sudu Tužbu za razvod braka i to predstavlja drugi način okončanja braka. Sud u toku brakorazvodne parnice neće odlučiti samo o razvodu braka, već je dužan da odluči i o podeli zajedničke imovine, vršenju roditeljskog prava, utvrđivanju određenog iznosa koji će se mesečno plaćati za izdržavanje deteta, kao i načinu viđanja deteta. Odluka suda mora biti pravična i objektivna, a svoju odluku, sud će zasnovati ne samo na osnovu saslušanja stranaka, već  i na osnovu svih dokaza koji su izvedeni u toku predmetnog postupka.

Ko sve može da učestvuje u postupku razvoda

Kao što smo već napomenuli, kada se radi o razvodu braka po tužbi, sud je dužan da odluči i o vršenju roditeljskog prava. Osnovno načelo kojim se sud vodi prilikom odlučivanju o vršenju roditeljskog prava jeste najbolji interes deteta. Značajnu ulogu u tom procesu ima Centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, čije mišljenje sud zahteva i na koje se oslanja.

Ko određuje starateljstvo nad decom 

U sporazumnom razvodu braka supružnici se mogu dogovoriti da zajedno vrše roditeljsko pravo ili da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj.

Ukoliko nema sporazuma, sud odlučuje kojem roditelju će dodeliti starateljstvo nad detetom, odnosno da li će se roditelji zajednički starati o detetu, odnosno deci.

Porodični zakon RS predviđa pravo deteta da živi sa  svojim roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih, međutim isto tako pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta, a o čemu sud vodi računa.

U svakom slučaju dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a što se reguliše utvrđivanjem modela viđanja deteta, a sa druge strane, dete takođe ima zakonsko pravo na određenu visinu izdržavanja koja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj koji daje izdržavanje, odnosno alimentaciju.

Koji roditelj dobija starateljstvo nad decom

Porodični zakon ne pravi razliku između oca i majke u vezi starateljstva, međutim u praksi starateljstvo nad mlađom decom češće dobijaju majke, a što ne znači da nije moguće da otac dobije starateljstvo nad decom, zavisno od svih okolnosti slučaja.

Ko snosi troškove alimentacije

U sporazumnom razvodu braka supružnici se mogu dogovoriti da zajedno vrše roditeljsko pravo ili da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj. Ukoliko odluče da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj, drugi roditelj jeste u obavezi da plaća izdržavanja deteta, odnosno alimentaciju u visini koja je određena Presudom suda.

Kako se određuje visina alimentacije

Ukoliko se radi o sporazumnom razvoda braka, određivanje visina izdržavanja deteta postiže se sporazumom roditelja. Međutim ukoliko roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili nisu zaključili sporazum koji je u najbolje interesu deteta, kao i ukoliko se radi o razvodu braka po tužbi, odluku o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja donosi sud.

Kako se ostvaruje naplata alimentacije

Ukoliko roditelj koji je Presudom obavezan da plaća alimentaciju to ne čini, roditelju koji ima starateljstvo nad detetom na raspolaganju je pokretanje postupka prinudne naplate, kako bi putem javnog izvrišitelja naplatio dugovanu alimentaciju sa kamatom od strane drugog roditelja. Izbegavanje plaćanja alimentacije takođe predstavlja krivično delo prema Krivičnom zakoniku RS, te roditelj koji je staratelj deteta može podneti i krivičnu prijavu protiv roditelja koji izbegava plaćanje alimentacije.

Podela imovine i razvod braka

Nakon razvoda braka svaki supružnik ima pravo na svoj udeo u imovini koja je nastala u toku trajanja bračne zajednice. Ukoliko postoji dogovor supružnika, imovina se može podeliti sporazumno, u postupku razvoda. 

Imovina stečena pre braka, kao i nasleđena odnosno poklonjena imovina ostaje supružniku na čijem je imenu imovina bila pre stupanja u bračnu zajednicu i takva imovina naziva se posebna imovina supružnika.

U svakom slučaju, ukoliko postoji neslaganje u pogledu toga na koji način treba da se podeli imovina, kao i da li je neka imovina zajednička ili posebna, potrebno je voditi poseban parnični postupak za deobu imovine.

Kada se brak smatra razvedenim

Brak je zvanično razveden kada protekne rok od 15 dana od Presude suda u kojem stranke imaju prava podnošenja žalbe. Ukoliko se ni jedna strana nije žalila, danom isteka poslednjeg dana roka, brak je zvanično razveden.

Međutim, ukoliko se neka od stranaka žalila, brak neće biti razveden dok drugostepeni sud ne odluči po žalbi.

Shodno navedenom, korisno bi bilo da se pre pokretanja brakorazvodne parnice, stranke konsultuju sa advokatom, koji poseduje stručno znanje na osnovu kojeg klijente može detaljnije da informiše o svemu što treba da znaju i mogu da očekuju od postupka razvoda braka i pruži informacije koje se tiču sudske prakse u ovoj oblasti, a što bi sve moglo doprineti eventualnom postizanju dogovora između supružnika povodom razvoda braka.

Podelite ovaj članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email
Pročitajte ostale tekstove
Najnoviji slučajevi