Ko ima pravo da traži naknadu štete usled mobinga?

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu zabranjuje bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom ali takođe zabranjuje i zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja. Navedeni zakon takođe definiše pojam zlostavljanja i navodi da isto podrazumeva svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom,  koje se ponavlja, a koje za cilj povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Kakav ugovor mora imati zaposleni da bi mogao dobiti naknadu štete usled mobinga?

Iz prethodno navedene definicije se može zaključiti da se zaštita usled zlostavljanja na radu, odnosno mobinga ne priznaje samo kod zaposlenih koji imaju Ugovor na radu, već kod zaposlenih koji imaju bilo kakav Ugovor kod poslodavca kod kojeg se vrši zlostavljanje zaposlenog. Dakle, to može biti npr. Ugovor o delu, Ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a može biti i Ugovor o radu, na neodređeno ili određeno vreme

Ko je odgovoran za mobing na radnom mestu?

Poslodavac je dužan da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja, te u skladu sa navedenim, upravo je poslodavac taj koji odgovara za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca.

Kome oštećeno lice podnosi zahtev za zaštitu od mobinga?

Ako se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju podnosi obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja neposredno tom licu.

Koji je vremenski rok za podnošenje zahteva za zaštitu od mobinga?

Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca (član 13. i član 14. stav 1. ovog zakona) zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno.

Rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče od dana kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje

Da li se naknada štete može ostvariti bez sudskog postupka?

Naknada štete se ne može ostvariti bez sudskog postupka.

Naime,  U postupku pred nadležnim sudom zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da zahteva naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Kako se utvrđuje visina naknade štete zbog mobinga?

Visina naknade štete utvrđuje se u sudskom postupku, u kojem  značajnu ulogu ima Veštak, a na osnovu čijeg Nalaza i mišljenja, sud donesi odluku o zahtevu za naknadu, kao i  njenoj visini vodeći pri tome računa o značaju povređenog dobra kao i cilju kome ta naknada služi.

Da li zaposleni ima pravo naknade zarade ukoliko je odsutan s posla zbog mobinga?

Zaposleni, kome prema mišljenju službe medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili život, ima pravo da odbije da radi ako poslodavac ne preduzme mere iz člana 24. ovog zakona.

Za vreme odbijanja rada zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade koju je ostvario u prethodna tri meseca.

I zlostavljač i zlostavljani nalaze se kod istog poslodavca, odnosno šteta se ne nanosi nekom ko je izvan poslodavca. 

• Ukoliko nije bilo posredovanja u firmi, jer te je zlostavljao direktor preduzeća ili preduzetnik kod kojeg radiš, rok za podnošenje tužbe je šest meseci od poslednje sporne situacije.
• U ostalim slučajevima, tužbu moraš da podneseš u roku od 15 dana od kada si primila obaveštenje da je posredovanje propalo, odnosno odluku o utvrđivanju odgovornosti zaposlenog kojom nisi zadovoljna.