Otkaz je nezakonit ukoliko nije sproveden u skladu sa zakonom, odnosno ako nije ispoštovan propisani postupak za otkaz ugovora o radu ili je reč o razlogu za otkaz koji nije bio opravdan. Zakonom o radu jasno i nedvosmisleno su navedeni razlozi zbog kojih poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, a kojih se poslodavac mora pridržavati, u suprotnom će zaposleni biti prinuđen da ostvari zaštitu svojih povređenih prava.
Razlozi iz kojih poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu su mnogobrojni, i podrazumevaju mogućnost davanja otkaza ukoliko zaposleno lice:
1. ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi
2. ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom
3. ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva
4. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, poput nemarnog ili nesavesnog izvršavanja radne obaveze, zloupotrebe položaja ili ovlašćenja i slično
5. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu
6. ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa
7. ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti
8. ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca
9. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla ili ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu, itd.
Zaposleni se može obratiti sudu podnošenjem tužbe radi poništaja nezakonitog otkaza, i to u roku od 60 dana od dostavljanja rešenja ili saznanja za učinjenu povredu prava zaposlenog.
Ukoliko se u toku postupka utvrdi da je otkaz ugovora o radu bio nezakonit, sud će poništiti rešenje o otkazu i na zahtev zaposlenog odlučiti da zaposlenog vrati na rad, kao i da se zaposlenom isplati naknada štete koja se ogleda u isplati zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio i uplate pripadajući doprinosi za socijalno osiguranje za period u kojem nije radio.
Naknada štete zbog nezakonitog otkaza potražuje se podnošenjem posebne tužbe nadležnom sudu.
Poslodavac koji namerava da zaposlenom otkaže ugovor o radu, najpre o svojoj nameri mora pismenim putem obavestiti zaposlenog. Pomenuta namera se naziva upozorenje i sadrži razlog otkaza, činjenice i dokaze na kojima su zasnovani razlozi otkaza kao i rok u okviru kojeg se zaposleni treba izjasniti na navode sadržane u upozorenju koje mu je uručeno. U svom odgovoru, zaposleni ima priliku da iznese svoje mišljenje u pogledu činjenica koje su navedene u upozorenju, kao i da obrazloži svoje postupke. Nakon što poslodavac zaprimi odgovor zaposlenog, odlučiće da li će doneti rešenje o otkazu kojim će radni odnos zaposlenog prestati.
Zaposlenom koji želi da iskoristi svoje pravo na naknadu štete u konkretnom slučaju, potrebno je Rešenje o otkazu ugovora o radu, te da eventualno priloži i drugu dokumentaciju kojom se može utvrditi da je otkaz bio nezakonit.
Visina kojom tužilac potražuje naknadu štete zavisiće od postavljenog tužbenog zahteva, kao i zakonskih odredbi koje je poslodavac povredio, te koje su dovele do nezakonitog otkaza.
Imajući navedeno u vidu, naš savet jeste da prilikom podnošenje takve tužbe, angažujete advokata, kako bi uz neophodnu stručna pomoć ispravno precizirali i postavili tužbeni zahtev, u skladu sa zakonskim normama.
Zakon o radu predviđa da će u pomenutom slučaju poslodavac biti dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koje mu pripadaju po zakonu ili opštem aktu, kao i da mu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od donošenja nezakonitog rešenja o otkazu, pa do trenutka kada sud naloži vraćanje na rad zaposlenog. Dakle, zaposlenom će se isplatiti naknada štete u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.
Međutim, dešava se da zaposleni koji potražuje naknadu štete zbog nezakonitog otkaza, u međuvremenu zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca. U navedenom slučaju, ukoliko je plata koju ostvarujete kod novog poslodavca manja od prethodne, imate pravo na razliku zarade, što znači da će naknada štete koja se potražuje zbog nezakonitog otkaza biti umanjena za iznos prihoda koji zaposleni mesečno ostvaruje po osnovu rada, nakon prestanka radnog odnosa.
Nakon što sud utvrdi da je zaposleni nezakonito otpušten i poništi nezakonito rešenje o otkazu, zaposleni ima pravo da u drugom postupku podnese novu tužbu kojom će zahtevati od suda da obaveže poslodavca da ga vrati na rad. Po pravilu, zaposleni se vraća na posao na kojem je radio pre nego što će biti nezakonito otpušten, s tim da ukoliko to nije moguće, poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na posao za koji su neophodni ista vrsta i stepen stručne spreme.
Međutim, ukoliko poslodavac dokaže da iz objektivnih razloga nije moguć nastavak radnog odnosa kod njega, u tom slučaju će sud odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na posao, i obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u visini do najviše 36 zarada.
Ukoliko zaposleni ne želi da se vrati na posao, on može tražiti da mu poslodavac isplati posebnu naknadu u zamenu za nevraćanje na posao. Naime, reč je o naknadi koja se isplaćuje na osnovu sudske presude donete u radnom sporu koji je pokrenut povodom nezakonitog otkaza, te ukoliko je zaposleni to tražio u samoj tužbi, postupajući sud će konstatovati da je zaposleni nezakonito otpušten i obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu u rasponu od jedne do osamnaest zarada koje bi zaposleni ostvario da je nastavio da radi.
Koliki su troškovi sudskog postupka za naknadu štete
U svrhu stavljanja na raspolaganje pravne zaštite svim zaposlenim licima kojima su povređena prava i interesi iz radnog odnosa, naša kancelarija nudi mogućnost sklapanja Ugovora o procentu umesto naknade advokatskih troškova. Naime, u ovom slučaju naša stranka ne plaća advokatske troškove, nego se ugovara procenat od dosuđenog iznosa koji se naplaćuje tek po okončanju postupka, odnosno nakon što poslodavac izvrši isplatu.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.
Saznajte više o vašim pravima.