Šta predstavlja izgubljena zarada? 

Izgubljena zarada predstavlja vid materijalne štete i regulisana je Zakonom o obligacionim odnosima, ali i Zakonom o radu. Prema zakonu, šteta predstavlja umanjenje nečije imovine, dok sam pojam izgubljene zarade odnosno izmakle koristi podrazumeva sprečavanje uvećanja nečije imovine. Dakle, reč je o zaradi koju je oštećeni osnovano mogao očekivati, a čije ostvarenje je sprečeno prouzrokovanjem štete.

Ko ima pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade?

Naknadu izgubljene zarade može potraživati oštećeni, odnosno lice koje je bilo zaposleno kod poslodavca koji je prouzrokovao štetu time što nije ispunio svoju zakonsku obavezu i isplatio zaradu svom zaposlenom. 

Koji je zakonski rok za potraživanje naknade štete zbog izgubljene zarade? 

Novčana potraživanja koja su nastala iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka štete. Ovaj rok je prekluzivan, što znači da se nakon proteka tri godine, ne može zahtevati naknada štete zbog izgubljene zarade.

Ko isplaćuje naknadu štete zbog izgubljene zarade?

Naknadu materijalne štete po osnovu izgubljene zarade dužan je da nadoknadi poslodavac koji je štetu prouzrokovao.

Kako se određuje visina naknade štete zbog izgubljene zarade?

Naknada štete utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja obuhvata i pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom. Važno je napomenuti da se naknada štete zaposlenom isplaćuje u visini izgubljene zarade, koja se umanjuje za iznos poreza i dopinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade.

Ukoliko je reč o postupku koji je zaposleni pokrenuo iz razloga što smatra da je njegov radni odnos prestao bez pravnog osnova, a sud utvrdi da je u konkretnom slučaju reč o nezakonitom otkazu, pri čemu zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud može na zahtev zaposlenog da obaveže poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog.

Takođe, ako je sud u toku postupka odlučio da je radni odnos zaposlenom prestao bez pravnog osnova, a poslodavac u toku sudskog postupka dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa zaposlenog kod poslodavca nije moguć, sud u tom slučaju odbija zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosuđuje mu naknadu štete u iznosu od 36 zarada zaposlenog. 

U situaciji kada sud u toku postupka utvrdi da je ipak postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će u toj situaciji odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.

Koje su obaveze poslodavca pored naknade štete?

Poslodavac je dužan da pored isplate naknade štete, zaposlenom uplati i pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period u kojem zaposleni nije radio.