Brak je zakonom uređena zajednica života muškarca i žene koji se sklapa na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Porodičnim zakonom RS regulisani su uslovi i postupak za sklapanje braka, dejstva braka, ali i razlozi za njegov prestanak.
Inicijalni akt kojim se pokreće brakorazvodna parnica može biti tužba za razvod braka ili predlog za sporazumni razvod braka.
Kako su supružnici dobrovoljno stupili u brak isto tako se mogu dogovoriti, sporazumeti da taj brak prestane. Sporazumni razvod braka je način prestanka braka u situaciji kada su supružnici saglasni da brak prestane te mogu i žele da postignu sporazum o određenim pitanjima koja se tiču zajedničke imovine i staranja o detetu.
Ako supružnici dođu do zaključka da brak treba razvesti preporučljivo je da ulože vreme i napor da postignu međusobni dogovor i da brak razvedu u ovoj formi, jer je ona sa emocionalne ali i materijalne strane mnogo bezbolnija za same supružnike, a pogotovo za decu. Sam postupak sporazumnog razvoda može se okončati već na prvom ročištu, a umesto prisustva supružnika, dovoljno je prisustvo advokata koji ih zastupaju, ukoliko supružnici iz bilo kog razloga ne mogu ili ne žele da prisustvuju.
Postupak se pred nadležnim sudom pokreće predlogom za sporazumni razvod brak, koji mora biti sastavljen u pisanom obliku. Potrebno je da se supružnici u svom predlogu za sporazumni razvod braka usaglase oko vršenja roditeljskog prava (ukoliko supružnici imaju zajedničku maloletnu decu) i oko deobe zajedničke imovine.
Za podnošenje Predloga za sporazumni razvod braka potreban Vam je izvod iz matične knjige venčanih, kao i izvod iz matične knjige rođenih za Vašu decu, dok izradu ostalih podnesaka koji su potrebni za sporazumno okončanje Vašeg braka, možete prepustiti svom advokatu.
Advokatska tarifa je propisana od strane advokatske komore i njome su utvrđene cene usluga koje su dužni da primenjuju svi advokati. Međutim, takođe je predviđena i mogućnost ugovaranja niže ili više cene u dogovoru sa advokatom, ali naravno ako to okolnosti opravdavaju.
Inicijalna taksu od za podneti predlog sporazumni razvod braka, kao i za podnetu tužbu iznosi 2.660,00 dinara, a takođe se plaća i taksa na presudu u istom iznosu. Najčešće svaka stranka snosi sudske troškove razvoda za sebe, a o mogućnosti da na kraju teret plaćanja takse možda preći na drugog supružnika zavisi od ocene suda.
U pismenom sporazumu o vršenju roditeljskog prava supružnici se mogu dogovoriti da zajedno vrše roditeljsko pravo ili da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj. Ukoliko odluče da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj, supružnici se moraju sporazumeti o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, visini alimentacije deteta koje plaća drugi roditelj i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.
Prilikom sporazumnom razvoda braka, određivanje visina izdržavanja deteta postiže se sporazumom roditelja. Zakonsko pravilo koje se primenji jeste da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj koji isplaćuje alimentaciju.
Ukoliko roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili ukoliko sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja donosi sud.
Nakon razvoda braka svaki supružnik ima pravo na svoj udeo u imovini koja je nastala u toku trajanja bračne zajednice. Ukoliko postoji dogovor supružnika, imovina se može podeliti sporazumno, u postupku razvoda. Međutim, kada nema dogovora o tome, može se javiti teškoća u utvrđivanju pripadnosti određenog dela imovine. Prethodno pomenuti problemi mogu se rešiti putem predbračnog ili bračnog ugovora ili ugovorom o podeli bračne imovine. Kad nema takvog ugovora, smatra se da imovina stečena u toku trajanja braka pripada podjednako svakom partneru i to bez obzira na čije se ime ta imovina vodi – ako je upisana u registrima.
Imovina stečena pre braka ostaje supružniku na čijem je imovina i bila pre stupanja u bračnu zajednicu i takva imovina naziva se posebna imovina supružnika. U svakom slučaju, ukoliko postoji neslaganje u pogledu toga na koji način treba da se podeli imovina, kao i da li je neka imovina zajednička ili posebna, potrebno je voditi poseban parnični postupak za deobu imovine.
U pogledu podele zajedničke imovine stečene u braku praksa je pokazala da je ovaj deo sporazuma često prepreka sporazumnom razvodu braka. Supružnici se prilikom razvoda u najvećem procentu lakše dogovore oko starateljstva nad decom, nego oko podele imovine.
U praksi se često sreće situacija da izostaje dogovor oko podele imovine, pa ova tema u mnogim slučajevima bude prepreka za sporazumni razvod braka. Razlozi su uglavnom lične i emotivne prirode, jer je razvod braka proces koji u većini slučajeva nije prijatan.
Kako bi se ceo proces uspešno okončao, preporučljivo je zatražiti stručnu pomoć koja će uputiti uključene strane u njihova zakonski definisana prava i obaveze. Na taj način otkloniće se sve sumnje i potencijalni konflikti, i supružnici će uspeti u nameri da sporazumni razvod braka bude zaključen.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.