Ostavinski postupak se po pravilu pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Međutim, ukoliko po službenoj dužnosti ostavinski postupak ne bude pokrenut, naslednici mogu sami ili preko ovlašćenog advokata da podnesu nadležnom sudu predlog za pokretanje ostavinskog postupka.
U postupku za raspravljanje zaostavštine, utvrđuje se sledeće:
- Ko su naslednici ostavioca,
- Šta je predmet zaostavštine, odnosno koja imovina sačinjava zaostavštinu,
- Koja prava iz zaostavštine pripadaju kojim naslednicima (da li je preminuli ostavilac ostavio testament, ugovor o doživotnom izdržavanju ili je raspolagao imovinom putem ugovora o poklonu ili nekog drugog pravnog posla).
Šta je zaostavština?
Zaostavština ili nasleđe, obuhvata prava ostavioca koja su podobna za nasleđivanje, kao i celokupnu imovinu ostavioca, koja mu je pripadala u trenutku njegove smrti.
Prema Zakonu o nasleđivanju u Srbiji, predmeti domaćinstva koje su manje vrednosti, kao što su nameštaj, pokućstvo i slično, ne mogu biti predmet nasleđivanja. Dakle, reč je o stvarima koje su namenjene za svakodnevnu upotrebu ostaviočevim potomcima, njegovom supružniku i ostaviočevim roditeljima pod uslovom da su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu i takvi predmeti postaju njihova zajednička svojina.
Osim toga, nasledstvo ne može uključivati dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali potomci ostavioca, koji su sa njim živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili na drugi način pomagali ostaviocu u privređivanju.
U navedenom slučaju, ta dobra pripadaju potomku koji je doprineo uvećanju ostaviočeve imovine, srazmerno delu za koji je povećao vrednost ostaviočeve imovine.
Ko su zakonski naslednici?
Zakon o nasleđivanju među zakonske naslednike svrstava ostaviočeve potomke odnosno decu, supružnika, roditelje, braću i sestre i njihove potomke. Tu su još i dede i babe i njihovi potomci, usvojenici i njihov naraštaj, usvojioci i ostali preci.
Redovi zakonskih naslednika
Imajući u vidu da se nasleđuje po naslednim redovima, zakon predviđa da naslednici koji su bližeg naslednog reda isključuju naslednike daljeg naslednog reda.
Naš Zakon predviđa četiri nasledna reda:
- Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i bračni drug i oni imaju ravnopravno pravo na nasleđe odnosno nasleđuju na jednake delove. Na primer, ukoliko iza ostavioca ostanu supruga i dvoje dece, svi nasleđuju po ⅓ nasledstva.
- Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo (sestre i braća ostavioca). U tom slučaju, ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. Ukoliko ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci.
- Treći nasledni red obuhvata ostaviočeve dede i babe i njihovo potomstvo. Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).
- U četvrti nasledni red spadaju ostaviočevi pradede i prababe.
Kao poslednji naslednik ostavioca javlja se država (Republika Srbija).
U kojim slučajevima je osoba nedostojna da bude naslednik?
Nedostojnost za nasleđivanje, o kojoj sud vodi računa po službenoj dužnosti, ima za posledicu gubitak mogućnosti za nasleđivanje. Ona se vezuje za krivicu lica i ogleda se u neodgovarajućem ponašanju prema ostaviocu ili društvu.
Lice koje je nedostojno za nasleđivanje neće imati pravo da nasleđuje ni po osnovu zakona, niti po osnovu testamenta.
Zakon navodi da je nedostojan za nasleđivanje:
- Onaj ko je sa umišljajem usmrtio ostavioca ili je to pokušao,
- Onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio,
- Onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao,
- Onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu pomoć. Teže ogrešenje postoji u slučaju ako nije bila ispunjena obaveza zakonskog izdržavanja, ali i obaveza izdržavanja po osnovu ugovora ( o doživotnom izdržavanju, ustupanju i raspodeli imovine za života…).
Do prestanka nedostojnosti može doći ukoliko ostavilac da svoj oproštaj u formi testamenta.
Nedostojnost ne sprečava potomke nedostojnog lica da budu naslednici. U tom slučaju oni nasleđuju kao da je nedostojni umro pre ostavioca.
Kada država može biti naslednik?
Republika Srbija ima pravo na nasledstvo u slučajevima kada ne postoji nijedan zakonski naslednik koji bi mogao ili hteo da nasledi, a ostavilac putem testamenta nije odredio svog naslednika.
Država se ne može odreći nasleđa, a zaostavština koju nasledi postaje državna imovina.
Ko su nužni naslednici?
Kao nužni naslednici mogu se pojaviti ostaviočeva deca, usvojenici i njihova deca, supružnik, roditelji ostavioca, usvojilac, braća i sestre, babe i dede i ostali preci.
Međutim, usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeve braća i sestre, njegovi dedovi i babe i ostali preci biće naslednici pod uslovom da su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.
Nužni naslednik nije odgovoran za dugove ostavioca, do visine vrednosti nužnog dela.
Šta je nužni deo nasledstva?
Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao da raspolaže. Taj deo se naziva nužnim delom.
Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.
Ukoliko nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.
Ko pokreće ostavinsku raspravu?
Kako je već pomenuto, po pravilu, sud pokreće ostavinski postupak po službenoj dužnosti nakon što mu matičar dostavi izvod iz matične knjige umrlih.
Nakon toga nadležni sud određuje Javnog beležnika kojem poverava sastavljanje smrtovnice i vođenje ostavinskog postupka. Javni beležnik će zakazati ostavinsku raspravu i poziv dostaviti naslednim učesnicima.
Ko je pozvan da prisustvuje ostavinskoj raspravi?
Kada nasledni učesnik dobije poziv da prisustvuje ostavinskoj raspravi, potrebno je da se pojavi određenog dana u zakazano vreme i da sa sobom ponese celokupnu dokumentaciju koja je navedena u pozivu za ostavinsku raspravu, a koja je neophodna kako bi postupak mogao da se sprovede.
Međutim, ako neko od naslednih učesnika ne može da dođe, može da pošalje pisanu nasledničku izjavu ili da opravda svoj izostanak sa ostavinske rasprave. Sve to može da uradi i preko svog advokata.
Šta učiniti kada nasledni učesnici ne mogu da se slože oko zaostavštine?
Ukoliko ne postoje sporna pitanja između naslednih učesnika, Javni beležnik donosi Rešenje o nasleđivanju kojim se ostavinski postupak okončava. U ovom slučaju je postupak relativno brz i jednostavan.
Ukoliko pak postoji bilo kakvo sporno pitanje (npr. osporavanje testamenta, ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o poklonu, pozivanje naslednika na nužni nasledni deo, itd.), Javni beležnik će nasledne učesnike da uputi na pokretanje parničnog postupka pred sudom, i tada je sud nadležan za dalje postupanje.
Šta ako se nakon ostavinske rasprave pojavi još imovine ostavioca? Kome ona pripada?
Moguća je i situacija da se nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju naknadno pojavi imovina za koju se nije znalo da pripada zaostavštini ostavioca.
Tada je neophodno da se sprovede dopunski ostavinski postupak u kojem se neće ponovo raspravljati zaostavština već će se pronađena imovina novim rešenjem raspodeliti naslednicima prema ranije donetom rešenju o nasleđivanju.
Ako ostavinski postupak nije ni vođen, a pronađena imovina se sastoji iz pokretne imovine, postupak će se pokrenuti samo na zahtev zainteresovanih lica, a ukoliko je reč o naknadno pronađenim nepokretnostima, u tom slučaju će postupak biti pokrenut po službenoj dužnosti.
Odricanje od nasleđa dato u prvobitno vođenom ostavinskom postupku ne važi i za naknadno pronađenu imovinu.
Da li je moguće odreći se nasledstva?
Zakon predviđa mogućnost davanja izjave od strane naslednika, kojom izjavljuje da se odriče nasleđa. Dakle, naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime i takva izjava je neopoziva, a odricanje od nasleđa ne može biti delimično.
Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj svoje izjave o odricanju pod uslovom da je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Takođe, naslednik može da se odrekne nasleđa u korist određenog naslednika. U tom slučaju naslednik prvo izjavljuje da prima nasleđe i istovremeno ustupa svoj nasledni deo, a ustupljeni deo se smatra poklonom.
Koja je zakonska procedura kada naslednici nisu poznati?
U slučajevima kada nije poznato da li ostavilac ima naslednike, sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa.
Oglas se ističe na oglasnoj tabli suda i objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Ukoliko ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.
Ako nijedan naslednik ne prijavi nasleđe u roku od godinu dana, sud će doneti rešenje da se zaostavština preda na uživanje Republici Srbiji, koja postaje vlasnik predatih stvari nakon što proteknu tri godine za pokretnu imovinu i deset godina za nepokretnu imovinu, od trenutka otvaranja nasleđa.
Da li se plaća porez na nasledstvo?
Porez na nasleđe se plaća na vrednost imovine koju naslednik stiče po osnovu nasleđivanja.
To znači da naslednik plaća porez na nasledstvo na nasleđene nepokretnosti, novac na računima, motorna vozila, umetnička dela, nakit kao i na drugu imovinu koja predstavlja deo zaostavštine ostavioca.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, obveznici poreza na nasleđe koji se u odnosu na ostavioca nalaze u drugom naslednom redu, u obavezi su da plate porez na nasleđe po stopi od 1,5%.
Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem nisu u srodstvu, porez na nasleđe plaćaju po stopi od 2,5%.
Porez na nasleđe nisu u obavezi da plate naslednici koji se u odnosu na ostavioca nalaze u prvom naslednom redu, supružnik i roditelj ostavioca, zatim naslednik drugog naslednog reda – na jedan nasleđeni stan, pod uslovom da je sa ostaviocem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, i druga lica predviđena zakonom.
Da li za ostavinsku raspravu treba angažovati advokata?
Advokatska kancelarija Popović ima bogato iskustvo u vezi sa svim pitanjima koja se tiču raspravljanja zaostavštine, kako u slučaju kada nema spornih činjenica, tako i u situacijama kada postoji spor koji treba da se reši pred sudom.
Uvek se maksimalno trudimo da rešimo svaki slučaj u najboljem interesu naših klijenata. Profesionalna i stručna pomoć je ono što vam nudimo kako bi se čitav postupak uspešno završio.
Ukoliko vam je pomoć potrebna u ovakvoj vrsti postupka, kontaktirajte nas bez ustručavanja za više informacija.
