U postupku za raspravljanje zaostavštine odnosno ostavinskom postupku se utvrđuje koja imovina sačinjava zaostavštinu preminulog, ko su njegovi naslednici i koja prava iz zaostavštine pripadaju kojim naslednicima.
Šta je zaostavština?
Zaostavština ili nasleđe, obuhvata prava i obaveza koja su podobna za nasleđivanje, kao i imovinu ostavioca, a koja su pripadala ostaviocu u trenutku njegove smrti.
Zakon predviđa da zaostavštinu ne mogu činiti predmeti domaćinstva, koja imaju manju vrednost, poput pokućstva, nameštaja i slično, a koje služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnom druga i roditelja, pod uslovom da su sva navedena lica živela sa ostaviocem u istom domaćinstvu. Pomenuta lica imaju zajedničku svojinu na takvim predmetima.
Takođe, zaostavštinu ne mogu činiti ni dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su sa njim živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju. U navedenom slučaju, ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.
Ko su zakonski naslednici?
Zakon o nasleđivanju među zakonske naslednike svrstava ostaviočeve potomke odnosno decu, supružnika, roditelje, braću i sestre i njhove potomke, dede i babe kao i njihove potomke, usvojenike i njihove potomke, usvojioce i ostale pretke. Imajući u vidu da se nasleđuje po naslednim redovima, zakon predviđa da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.
Redovi zakonskih naslednika
Naš Zakon predviđa četiri nasledna reda.
Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i njegov bračni drug, i oni nasleđuju na jednake delove.
Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. U tom slučaju, ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.
Trećni nasledni red obuhvata ostaviočeve dede i babe i njihovo potomstvo. Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).
U četvrti nasledni red spadaju ostaviočevi pradede i prababe, a kao poslednji naslednik ostavioca javlja se država.
U kojim slučajevima je osoba nedostojna da bude naslednik?
Nedostojnost za nasleđivanje, o kojoj sud vodi računa po službenoj dužnosti, ima za posledicu gubitak mogućnosti za nasleđivanje, a ogleda se u neodgovarajućem ponašanju prema ostaviocu ili društvu. Lice koje je nedostojno za nasleđivanje neće imati pravo da nasleđuje ni po osnovu zakona, niti po osnovu testamenta.
Zakon navodi da je nedostojan za nasleđivanje:
- onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao
- onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio
- onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao
- onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć
Do prestanka nedostojnosti može doći ukoliko ostavilac da svoj opraštaj u formi testamenta, a inače nedostojnost ne sprečava potomke nedostojnog da budu naslednici. U tom slučaju oni nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.
Kada država može biti naslednik?
U slučajevima kada ne postoji nijedan zakonski naslednik koji bi mogao ili hteo da nasledi, a ostavilac putem testamenta nije odredio svog naslednika, tada pravo da nasleđuje ima Republika Srbija. Ona se ne može odreći nasleđa, a zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.
Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici predstavljaju posebnu vrstu zakonskih naslednika koji zbog bliskosti srodstva sa ostaviocem uživaju posebnu zakonsku zaštitu. U našem pravu, nužnim naslednicima smatraju se ostaviočevi: potomci, bračni drug, roditelji, braća i sestre, dede i babe, usvojenici i njihovi potomci, usvojilac i ostali preci.
Usvojilac, zatim ostaviočeva braća i sestre, njegovi dede i babe i njegovi ostali preci su nužni naslednici pod uslovom da su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.
Šta je nužni deo?
Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.
Ukoliko nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne pripada ostalim nužnim naslednicima.
Ko pokreće ostavinsku raspravu?
Postupak se, po pravilu, pokreće po službenoj dužnosti od strane suda koji nakon što mu matičar dostavi izvod iz matične knjige umrlih, određuje koji javni beležnik će sprovesti ostavinsku raspravu u konkretnom predmetu, te se kod javnog beležnika održava ročište za raspravljanje zaostavštine.
Ko je pozvan da prisustvuje ostavinskoj raspravi?
Nakon dobijanja poziva za prisustvovanje na ostavinskoj raspravi nasledni učesnici (naslednici) dužni su da se pojave na zakazanom ročištu sa celokupnom dokumentacijom vezano za imovinu preminulog. Međutim, ako je neko od naslednika sprečen da pristupi ročištu, isti može da dostavi pisanu nasledničku izjavu ili da opravda izostanak, što sve može da uradi i preko svog advokata.
Koji je postupak ako naslednici nisu složni oko zaostavštine?
Ukoliko ne postoje sporna pitanja između naslednih učesnika, javni beležnik donosi Rešenje o nasleđivanju kojim se ostavinski postupak okončava, te je u ovom slučaju postupak relativno brz i jednostavan.
Ukoliko pak postoji bilo kakvo sporno pitanje (npr. osporavanje testamenta, ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o poklonu, pozivanje naslednika na nužni nasledni deo, itd.), javni beležnik će nasledne učesnike da uputi na pokretanje postupka pred sudom, i tada je sud nadležan za dalje postupanje.
Šta učiniti ako se nakon ostavinske rasprave pojavi još imovine ostavioca, kome ona pripada?
Moguća je i situacija da se nakon određenog vremena pojavi imovina ostavioca, koja iz različitih razloga nije bila obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju. U tom slučaju, neophodno je sprovesti dopunski ostavinski postupak, nakon čega će naknadno pronađena imovina dopunskim rešenjem biti raspoređena naslednicima. Ako ostavinski postupak nije ni vođen, a reč je o naknadno pronađenim pokretnim stvarima, postupak će se pokrenuti na zahtev zainteresovanih lica ili po službenoj dužnosti, ukoliko je reč o nepokretnostima. Odricanje od nasleđa dato u prvobitno vođenom ostavinskom postupku ne važi i za naknadno pronađenu imovinu.
Da li je moguće odreći se nasledstva?
Zakon predviđa mogućnost davanja izjave od strane naslednika, kojom izjavljuje da se odriče nasleđa u korist drugog naslednika. Dakle, naslednik se nasleđa može odreći samo u svoje ime i takva izjava je neopoziva, a odricanje od nasleđa ne može biti delimično.
Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj svoje izjave o odricanju pod uslovom da je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Kome pripada nasledstvo kojeg se naslednik odrekao?
Odricanje od nasleđa ogleda se u izjavi naslednika da se prihvata nasleđa uz istovremeno ustupanje svog naslednog dela u korist određenog naslednika i tada se ustupljeni deo ima smatrati poklonom.
Koja je zakonska procedura kada naslednici nisu poznati?
U slučajevima kada nije poznato da li ostavilac ima naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa.
Oglas se ističe na oglasnoj tabli suda i objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a ukoliko ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.
Ukoliko se nakon isteka zakonom propisanog roka od jedne godine, ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji. Republika Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.
Da li se na nasledstvo plaća porez?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da obveznici koji se u odnosu na ostavioca nalaze u drugom naslednom redu, plaćaju porez na nasleđe po stopi od 1,5%.
Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem nisu u srodstvu, porez na nasleđe plaćaju po stopi od 2,5%.
Od poreza na nasleđe oslobođeni su naslednici prvog naslednog reda, supružnik i roditelji ostavioca, zatim naslednik drugog naslednog reda – na jedan nasleđeni stan, pod uslovom da je sa ostaviocem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca i druga lica predviđena zakonom.
Da li za ostavinsku raspravu treba angažovati advokata?
Advokatska kancelarija Popović ima bogato iskustvo u vezi sa svim pitanjima koja se tiču raspravljanja zaostavštine, kako u slučaju kada nema spornih činjenica, tako i u situacijama kada postoji spor koji treba da se reši pred sudom. Uvek se maksimalno trudimo da pažljivo postupamo u najboljem interesu naših klijenata i da pružimo profesionalnu i stručnu pomoć kako bi se čitav postupak uspešno završio. Ukoliko Vam je pomoć potrebna, slobodno nas možete kontaktirati za više informacija.
