Do 2018. godine svi građani koji su stekli određenu nepokretnost, bili su u obavezi da uknjiže kupljenu, poklonjenu ili nasleđenu nepokretnost, odlaskom kod nadležne službe Katastra nepokretnosti, pri Republičkom geodetskom zavodu.
U međuvremenu, izvršene su izmene Zakona, te je sama procedura upisa nekretnina u Katastar nepokretnosti znatno olakšana.
Šta sve može da predstavlja osnov za upis vlasništva na nepokretnosti?
Bilo da je nepokretnost stečena kupoprodajom, poklonom, nasleđem ili na drugi način, pravni osnov za upis prava svojine nad stečenom nepokretnosti predstavljaju Ugovor o kupoprodaji, Ugovor o poklonu, pravnosnažna i izvršna presuda suda, izvršna odluka Javnog izvršitelja, odluka organa javne uprava i drugih ovlašćenih organa.
Pokretanje postupka upisa po službenoj dužnosti
Naime, kada se upis nepokretnosti vrši po službenoj dužnosti, Zakonom su predviđeni rokovi u kojima nadležni državni organi moraju dostaviti svu neophodnu dokumentaciju odnosno isprave.
Dostavljanje se vrši preko e- šaltera nadležne Službe za katastar nepokretnosti.
Javni beležnici su dužni da dostavljanje izvrše u roku od 24 časa od trenutka overe ugovora, sud u roku od 3 dana od izvršnosti presude koju je doneo i nadležni organ u roku od 24 časa od dana izvršnosti svoje odluke koja predstavlja osnov za upis u Katastar nepokretnosti.
Takođe, Javni beležnik po službenoj dužnosti, nakon overe ugovora, dostavlja nadležnoj Poreskoj upravi i popunjenje poreske prijave za porez na prenos apsolutnih prava, porez na imovinu ili porez na poklon, u zavisnosti od toga šte je bio predmet ugovora koji se overavao.
Da li postupak za upis može biti pokrenut na zahtev stranke?
Izuzetno od pravila da se postupak upisa nepokretnosti vrši po službenoj dužnosti, stranka može da podnese zahtev za upis u Katastar nepokretnosti preko e-šaltera, osim u situacijama kada je takva mogućnost isključena Zakonom.
Umesto stranke, zahtev za upis može podneti zakonski zastupnik, advokat po osnovu potpisanog punomoćja i drugo lice koje je posebno ovlašćeno.
Kao što smo već spomenuli, za sve ugovore koju su zakljućeni do 2018. godine, a koji nisu evidentirani odnosno sprovedeni u Katastru nepokretnosti, vlasnik nepokretnosti treba da podnese zahtev za upis nekretnine, da plati određenu administrativnu taksu, da dostavi ispravu koja predstavlja osnov za upis kao i celokupnu neophodnu dokumentaciju.
Zbog složenosti same procedure upisa u Katastar, stranke najčešće angažuju advokata koji će im svojim iskustvom i stručnim znanjem uštedeti vreme i znatno olakšati sam upis nepokretnosti.
U slučaju da ugovor koji predstavlja pravni osnov za upis nepokretnosti nije overen ili ne sadrži sve podatke koji su neophodni za upis, potrebno je overiti Aneks ugovora. Međutim, ukoliko to nije moguće učiniti (na primer, prethodni vlasnik nepokretnosti je preminuo ili ga nije moguće pronaći) nužno je pokrenuti sudski postupak kako bi se utvrdilo da je podnosilac zahteva za upis nekretnine u Katastar, zaista vlasnik te nepokretnosti.
Ko je u obavezi da plati taksu prilikom podnošenja zahteva za upis?
Obveznik plaćanja takse za upis u katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti je lice u čiju korist se vrši upis, dok je za upis u katastar nepokretnosti po zahtevu stranke obveznik podnosilac zahteva.
Koji je rok za odlučivanje o podnetom zahtevu za upis?
Nakon što je utvrđeno da su svi uslovi za upis nepokretnosti ispunjeni, Služba katastra nepokretnosti je dužna da donese Rešenje u roku od 5 radnih dana, računajući od dostave isprava koja je izvršena po službenoj dužnosti.
Ukoliko je postupak pokrenut na zahtev stranke, Služba odlučuje u roku od 15 dana od prijema zahteva za upis.
