U kojim situacijama se može raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju

Sadržaj

Koje su obaveze davaoca, a koje primaoca Ugovora o doživotnom izdržavanju?

Zakonom o nasleđivanju Republike Srbije regulisan je Ugovor o doživotnom izdržavanju kao ugovor koji se zaključuje između davaoca i primaoca izdržavanja, gde je davalac u obavezi da pruži potrebnu brigu i negu primaocu izdržavanja, a kao naknadu za pomenuto, primalac izdržavanja se obavezuje da nakon svoje smrti na davaoca prenese određenu svojinu ili prava.

Koja je svrha ugovora o doživotnom izdržavanju?

Obaveza izdržavanja davaoca izdržavanja sastoji se u obezbeđenju hrane, pića, odeće, obuće, lekova, zdravstvene nege, stanovanja, kao i druge svakodnevne potrebe za primaoca izdržavanja.

Ko može zatražiti raskid ili poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju?

Ukoliko se međusobni odnosi primaoca i davaoca izdržavanja poremete u tolikoj meri da se ugovor ne može održati, svaka od ugovornih stranaka može da traži raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

Na koji način se može poništiti/raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju?

U tom slučaju, podnosi se tužba nadležnom sudu koji odlučuje o raskidu ugovora, kao i o pravima i obavezama ugovornih strana.

Ukoliko sud izrekne raskid ugovora, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge davaocu izdržavanja.

Drugi način raskida Ugovora o doživotnom izdržavanju jeste putem sporazuma.

Ako se primalac i davalac izdržavanja, zajedno slože oko raskida ugovora, tada se zaključuje i overava sporazumni raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, takođe kod nadležnog javnog beležnika.

U kojim slučajevima se poništava Ugovor o doživotnom izdržavanju?

Veoma značajno pitanje predstavlja i poništaj Ugovora o doživotnom izdržavanju.

Zakonski naslednici primaoca izdržavanja imaju pravo da nadležnom sudu podnesu tužbu za poništaj Ugovora o doživotnom izdržavanju.

Razlozi za podnošenje navedene tužbe jesu činjenice da bolest ili starost primaoca izdržavanja nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

Dakle, zakonodavac je odredio ograničenje kod zaključenja predmetnog ugovora, a to je da se ne može overiti ili sačiniti Ugovor o doživotnom izdržavanju, sa licem koje je u izrazito lošem zdravstvenom stanju, ili na samoj samrti.

U kojem roku je potrebno podneti tužbu za poništaj Ugovora o doživotnom izdržavanju?

Rok u kome se može poneti pomenuta tužba jeste godinu dana od dana saznanja zakonskih naslednika za Ugovor o doživotnom izdržavanju, a sve to najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaoca izdržavanja.

Advokatska kancelarija Popović ima bogato iskustvo u vezi sa svim pitanjima koja se tiču Ugovora o doživotnom izdržavanju, kako u slučaju kada nema spornih činjenica, tako i u slučajevima kada postoji spor koji treba da se reši pred sudom. Masimalno se trudimo da pažljivo postupamo u najboljem interesu naših klijenata i da pružimo profesionalnu i stručnu pomoć kako bi se čitav postupak uspešno završio, te budete slobodni da nas konktaktirate ukoliko Vam je potrebna bilo kakva pravna pomoć u vezi sa predmetnom temom.

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju kada postoji ugovor o poklonu iste imovine

Najpre neophodno istaći da su navedene situacije danas vrlo retke te da se eventualni sporovi uglavnom tiču ranije zaključenih ugovora budući da je sada  overa svih ugovora o prenosu prava svojine nad nepokretnošću poverena javnim beležnicima koji pre svega imaju direktan uvid u katastar nepokretnosti gde je upisan imalac prava svojine kao i zabeležba svih stvarnih prava kojima je opterećena predmetna nepokretnost. 

Naime, u praksi se događalo da vlasnik sukcesivno raspolaže istom nepokretnošću teretno i dobročino, temeljem ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o poklonu. U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, svojinu na predmetnoj nepokretnosti mogu steći i poklonoprimac i davalac Izdržavanja. Naime, ukoliko je nakon ugovora o doživotnom izdržavanju sa trećim licima zaključio i ugovor o poklonu kojim je otuđio nepokretnost, poklonorimac će steći svojinu samo ukoliko se uknjižio kao vlasnik nepokretnosti i ukoliko je bio savestan odnosno nije znao da je navedena nepokretnost opterećena ugovorom o doživotnom izdržavanju. 

Danas, u stiuaciji kada je prenos svakog stvarnog prava, evidentiran u katastru nepokretnosti, nemoguće je isticati da je poklonoprimac u gore navedenoj stiuaciji bio savestan budući da navedene informacije predstavljaju javne podatke i dostupni su svakom zainteresovanom licu. Takođe, postoji provera od strane postupajućeg javnog beležnika, koji je dužan da po službenoj dužnosti izvrši uvid u katastar nepokretnosti kao i da stranke upozori na eventualna stvarna prava kojim je opterećena nepokretnost i da odbije overu ugovora ukoliko je protivna zakonu.

Nadalje, u obrnutoj situaciji, kada vlasnik najpre pokloni nepokretnost a zatim zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju čiji je predmet ista nepokretnost, pravo svojine pripada poklonodavcu do momenta dok ne preda poklonoprimcu nepokretnost u državini  odnosno dok mu ne dozvoli upis u javne knjige. 

Podelite ovaj članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email
Pročitajte ostale tekstove
Najnoviji slučajevi