Ugovor o delu je regulisan Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima. Pomenutim ugovorom se jedna ugovorna strana, poslanik odnosno izvršilac (preduzimač, izvođač radova) obavezuje da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i slično, a naručilac posla se obavezuje da mu za to plati naknadu.
Koje su pravne osobine ugovora o delu?
Ugovor o delu se zaključuje u pismenoj formi i predstavlja dvostrano obavezan ugovor, kod kog se naručilac posla obavezuje da isplati odgovarajuću naknadu za izvršen posao, a izvršilac posla je dužan da u korist naručioca ispuni dogovoreni posao. Za nastanak pomenutog ugovora, neophodna je saglasnost ugovornih strana u pogledu bitnih elemenata ugovora i prilikom zaključenja ugovora o delu, tačno se zna ko su ugovorne strane i u čemu se ogledaju njihove obaveze.
Bitni elementi Ugovora o delu
Ugovor o delu treba da sadrži podatke o ugovornim stranama, predmet ugovora odnosno opis poslova koje je potrebno obaviti, rok u kojem treba izvršiti ugovoren posao i visina naknade koja se plaća za obavljeni rad.
Predmet ugovora
Predmet ugovora o delu predstavlja izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada. Zakon o radu izričito predviđa da su u pitanju poslovi koji su van delatnosti poslodavca.
Nagrada za izvršeni posao
Naknada se određuje Ugovorom o delu, ako nije određena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.
Ukoliko naknada ipak nije određena, ona se utvrđuje prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobičajenoj naknadi za tu vrstu rada.
Naručilac posla nije dužan isplatiti naknadu pre nego što je pregledao izvršeni rad i odobrio ga, izuzev ako je drugačije ugovoreno.
Vremenski rok za izvršenje dogovorenog posla
Ugovorna strana koja izvršava ugovoreni posao, dužna je da izvrši delo u skladu sa dogovorom i pravilima posla, i to u okviru određenog vremena, ili vremena koje je razumno potrebno za takve poslove.
Raskid ugovora
Naručilac posla može raskinuti Ugovor o delu ukoliko se u toku izvršenja posla pokaže da se izvršilac ne drži uslova iz ugovora, niti posao obavlja na način kako je ugovoreno. Ukoliko bi shodno takvom postupanju, izvršeno delo moglo imati nedostatke, naručilac može upozoriti izvršioca posla, i odrediti mu primeren rok da svoj rad saobrazi svojim obavezama, u suprotnom, pored raskida ugovora, naručilac ima pravo i na naknadu štete.
Ako je ugovoren rok u kojem je neophodno završiti ugovoreni posao, a izvršilac kasni sa započinjanjem ili završavanjem posla, te je evidentno da ga neće završiti u roku, naručilac može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete. Takvo pravo naručilac ima i kada rok nije bitan element ugovora, ako zbog takvog zakašnjenja naručilac očigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora.
Takođe, pored navedenih uslova, do raskida ugovora može doći i sporazumnim raskidom ugovornih strana ili smrću izvršioca radova, ali samo ukoliko je posao bio zaključen s obzirom na ličnost izvršioca.
Koji su objektivni nedostaci rada po osnovu ugovora o delu?
Lica koja su angažovana za obavljanje poslova iz Ugovora o delu, zaključenjem takvog ugovora ne zasnivaju radni odnos, što znači da nemaju status zaposlenih lica, niti imaju ona prava iz radnog odnosa koja se garantuju zaposlenima koji su u radnom odnosu, poput prava na godišnji odmor, pravo na bolovanje, nemaju definisano radno vreme niti pauzu u toku rada i slično.
Ko sve može biti zaposlen ugovorom o delu?
Poslodavac može Ugovor o delu da zaključi sa bilo kojim licem. Dakle, to može biti lice koje je zaposleno, nezaposleno, penzioner, student, poljoprivrednik i slično. Lice koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca može zaključiti ugovor o delu, bez obaveze da o tome obavesti svog poslodavca, bitno je samo da na adekvatan način uskladi obaveze koje ima na svom radnom mestu, sa poslom iz Ugovora o delu.
Da li se na ugovor o delu plaćaju porezi i doprinosi?
Naknada koja se isplaćuje po osnovu Ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade, na koju se plaćaju porez i doprinosi. Zakon o porezu na dohodak građana predviđa da se prihodi koji su ostvareni po osnovu ugovora o delu, smatraju ostalim prihodima (a ne zaradom) te se u navedenom slučaju poreskim obveznikom smatra fizičko lice koje ostvari takve prihode.
Lica koja obavljaju posao po osnovu Ugovora o delu, imaju pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinosi za socijalno odnosno penzijsko i invalisko osiguranje se ne plaćaju za lice za koje su ti doprinosi već uplaćni u toj kalendarskoj godini. Takođe, zdravstveno osiguranje se ne plaća za lica koja su osigurana po drugom osnovu, poput penzionera ili zaposlena lica koja su u radnom odnosu.
Da li je ugovor o delu sličan drugim ugovorima?
Ugovor o delu ima određene sličnosti sa Ugovorom o prodaji. Osnovna kriterijum za razgraničenje pomenuta dva ugovora ogleda se u razlogu obavezivanja ugovornih strana.
Naime, Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi određenu pokretnu stvar od svog materijala smatra se ugovorom o prodaji. Međutim, ukoliko se naručilac obavezao da da bitan deo materijala potreban za izradu određene stvari, ili ukoliko su ugovarači imali u vidu naročito rad izvršioca, u tom slučaju radi se o Ugovoru o delu.
Na koji način se vrši zloupotreba ugovora o delu?
U praksi postoje slučajevi zloupotrebe Ugovora o delu, koji se ogledaju u radnom angažovanju radnika za obavljanje poslova koji nisu van delatnosti poslodavca. Dakle, pomenuti ugovor ne može da se zaključi za obavljanje poslova koji spadaju u osnovnu ili pretežnu delatnost poslodavca, odnosno za poslove koji su predviđeni sistematizacijom i organizacijom radnih mesta. U tim slučajevima, radnik ima pravo da se obrati inspekciji rada ili da pokrene sudski postupak, u kojem će se utvrditi ništavost takvog ugovora, budući da isti ne proizvodi pravno dejstvo.
