Ugovor o delu je regulisan Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima. Ovim ugovorom јedna ugovorna strana, poslanik odnosno izvršilac (preduzimač, izvođač radova) se obavezuje da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i slično. Druga ugovorna strana -  naručilac posla - obavezuje se da mu za to plati naknadu.

Šta je ugovor o delu?

Ugovor o delu se zaključuje u pismenoj formi i predstavlja dvostrano obavezan ugovor. Naručilac posla se obavezuje da isplati odgovarajuću naknadu za izvršen posao, a izvršilac posla je dužan da u korist naručioca ispuni dogovoreni posao. 

Za nastanak pomenutog ugovora, neophodna je saglasnost ugovornih strana u pogledu bitnih elemenata ugovora. Prilikom zaključenja ugovora o delu, tačno se zna ko su ugovorne strane i u čemu se ogledaju njihove obaveze. 

Koji su bitni elementi ugovora o delu? 

Ugovor o delu treba da sadrži podatke o ugovornim stranama, predmet ugovora odnosno opis poslova koje je potrebno obaviti. Takođe, moraju biti navedeni rok u kojem treba izvršiti ugovoren posao i visina naknade koja se plaća za obavljeni rad.

Predmet ugovora

Predmet ugovora o delu predstavlja izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada.  Zakon o radu izričito predviđa da su u pitanju poslovi koji su van delatnosti poslodavca.

Nagrada za izvršeni posao

Naknada se određuje Ugovorom o delu, osim ukoliko nije određena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.

Ukoliko naknada ipak nije određena, ona se utvrđuje po sledećim osnovama:

Naručilac posla nije dužan da isplati naknadu pre nego što je pregledao izvršeni rad i odobrio ga, izuzev ako je drugačije ugovoreno.

Vremenski rok za izvršenje dogovorenog posla

Ugovorna strana koja prihvata da obavi ugovoreni posao, ima obavezu da posao izvrši u skladu sa dogovorom i pravilima posla. 

Pomenuto izvršenje obaveze treba da se obavi u okviru prethodno ugovorenog vremenskog roka, koji je razuman i potreban za obavljanje konkretno određenog posla.

Raskid ugovora

Koji su objektivni nedostaci rada po osnovu ugovora o delu?

Lica koja su angažovana za obavljanje poslova iz ugovora o delu nemaju status zaposlenih lica kod poslodavca. Prema tome, nemaju prava iz radnog odnosa koja zaposlenima u radnom odnosu pripadaju, poput prava na godišnji odmor, bolovanje, određeno radno vreme, pauzu u toku rada i slično.

Pod objektivne nedostatke rada po osnovu ugovora o delu mogu se svrstati i:

Ko sve može biti zaposlen ugovorom o delu?

Poslodavac može  da zaključi ugovor o delu sa bilo kim. Dakle, izvršioci posla po ugovoru o delu mogu biti:

Lice koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca može zaključiti ugovor o delu, bez obaveze da o tome obavesti svog poslodavca.

Bitno je samo da sa poslom iz ugovora o delu na adekvatan način uskladi obaveze koje ima na svom radnom mestu.

Da li se na ugovor o delu plaćaju porezi i doprinosi?

Naknada koju izvršilac dobija po osnovu Ugovora o delu smatra se ugovorenom naknadom, na koju se plaćaju porez i doprinosi. 

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prihodi ostvareni po osnovu ugovora o delu se smatraju ostalim prihodima, a ne zaradom. To znači da se poreskim obveznikom smatra fizičko lice koje ostvaruje takve prihode. 

Lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu imaju pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje. Međutim, doprinosi za socijalno odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje se ne plaćaju za izvršioce kojima su ti doprinosi već uplaćeni u toj kalendarskoj godini. 

Takođe, zdravstveno osiguranje se ne plaća za lica koja su osigurana po drugom osnovu, kao što su penzioneri ili zaposlena lica koja su u radnom odnosu.

Da li je ugovor o delu sličan drugim ugovorima?

Ugovor o delu ima određene sličnosti sa ugovorom o prodaji. Osnovni kriterijum za razgraničenje pomenuta dva ugovora ogleda se u razlogu obavezivanja ugovornih strana. 

Naime, ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi određenu stvar od svog materijala smatra se ugovorom o prodaji. 

Međutim, u slučaju da se naručilac obavezao da da bitan deo materijala potreban za izradu određene stvari ili ukoliko su ugovarači imali u vidu naročito rad izvršioca, radi se o ugovoru o delu.

Na koji način dolazi do zloupotrebe ugovora o delu?

U praksi postoje slučajevi zloupotrebe ugovora o delu, koji se ogledaju u radnom angažovanju radnika za obavljanje poslova koji nisu van delatnosti poslodavca. 

Dakle, kao što smo već spomenuli, pomenuti ugovor ne može da se zaključi za obavljanje poslova koji spadaju u osnovnu ili pretežnu delatnost poslodavca, odnosno za poslove koji su predviđeni sistematizacijom i organizacijom radnih mesta. 

U tim slučajevima, radnik ima pravo da se obrati inspekciji rada ili da pokrene sudski postupak. Na taj način će se utvrditi ništavost takvog ugovora, budući da isti ne proizvodi pravno dejstvo.