Ukoliko postoji saglasnost za razvod braka, brak se može razvesti putem pismenog sporazuma koji zaključuju supružnici, a koji obavezno sadrži sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.
Pokrenuti sudski postupak za razvod braka, bilo da je sporazumni razvod braka u pitanju ili je razvod pokrenut tužbom, iziskuje plaćanje sudskih taksi i troškove advokatskih usluga.
U presudi kojom se brak razvodi se najčešće primenjuje načelo pravičnosti koje podrazumeva da svaka strana snosi svoje troškove.
Kod sporazumnog razvoda braka, stranke se mogu unapred međusobno dogovoriti ko će snositi sudske troškove, u suprotnom, svaka stranka snosi svoje troškove. U ovakvoj vrsti postupka, sudija može obavezati stranke da svaka strana plati polovinu od celokupnog iznosa sudske takse.
U slučaju sporazumnog razvoda braka, plaća se sudska taksa za predlog za sporazumni razvod braka u iznosu od 2.660 dinara, dok se za taksu za presudu plaća iznos od 1.900 dinara.
Prema Porodičnom zakonu, svaki supružnik ima pravo na razvod:
Takođe, ukoliko supružnici nisu uspeli da postignu dogovor i sporazumno se razvedu, tada se podnosi tužba za razvod braka.
Dakle, u svim navedenim slučajevima kako bi se pokrenuo postupak za razvod braka, neophodno je podneti tužbu za razvod braka nadležnom sudu.
Tužba se podnosi sudu na čijem području se nalazi poslednje zajedničko prebivalište supružnika ili prema prebivalištu tuženog.
Kada su porodični odnosi u pitanju, sud o naknadi troškova postupka odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.
Obično svaka strana snosi sopstvene troškove, osim ukoliko sud ne proceni da je celishodnije da obaveže jednu stranu da snosi celokupne troškove postupka.
U slučaju razvoda braka na osnovu tužbe, supružnik koji podnosi tužbu ima svojstvo tužioca, koji je dužan da plati troškove sudske takse za tužbu i presudu.
Uz navedene troškove sudskih taksi, stranke su dužne da plate i advokatske troškove za zastupanje, ukoliko su angažovale advokata za postupak razvoda braka.
Zakon u pojedinim slučajevima predviđa mogućnost oslobađanja od obaveze plaćanja sudske takse.
Pri podnošenju zahteva za oslobađanje od sudske takse koji se dostavlja sudu, stranka mora da obrazloži razloge zbog kojih nije u mogućnosti da plati takse, kao i da dostavi relevantne dokaze koji potvrđuju njene tvrdnje.
Ovi dokazi mogu da uključuju sledeće:
Dakle, u ovakvim situacijama, sudija će ceniti imovinsko stanje stranke, da li stranka poseduje nepokretnosti, da li je u radnom odnosu i koliki su joj mesečni prihodi koje ostvaruje po osnovu rada, visinu penzije ukoliko je reč o licu koje je korisnik penzije, kao i da li plaća mesečni iznos na ime izdržavanja- alimentaciju.
Na osnovu svega navedenog, sud će doneti odluku o tome da li će udovoljiti zahtevu stranke i osloboditi je od plaćanja sudskih taksi ili će je ipak obavezati da ih plati.
U skladu sa advokatskom tarifom koju je propisala Advokatska komora Srbije, advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad.
U zavisnosti od konkretnog slučaja, nagrade i naknade troškova za rad advokata mogu da budu veće ili manje od propisanog iznosa za preduzimanje pojedinih radnji.
Za svaki pojedinačni slučaj, cene advokatskih usluga se mogu utvrditi i u dogovoru sa klijentom.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.
Saznajte više o vašim pravima.