Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju i kada se zaključuje?

Ugovor o doživotnom izdržavanju se zaključuje kada je jednoj stranci (primalac izdržavanja) potrebno izdržavanje, briga i pomoć. U tom slučaju, druga stranka (davalac izdržavanja) se obavezuje da primaoca izdržavanja izdržava, pomaže ga i brine o njemu, za šta nakon smrti primaoca izdržavanja dobija određenu imovinu primaoca izdržavanja (najčešće nekretninu, ali može da se ugovori i druga vrsta imovine).

Ko vrši izradu ugovora o doživotnom izdržavanju?

Izrada ugovora o doživotnom izdržavanju treba da započne proverom pravnog stanja koju po pravilu obavlja advokat, u okviru stručne pravne pomoći. 

Šta treba proveriti pre izrade ugovora o doživotnom izdržavanju?

Izuzetno je važno da se pre pristupanja sačinjavanju ugovora najpre proveri da li je nekretnina opterećena potraživanjima trećih lica, da li na njoj postoje upisani tereti u vidu hipoteke, zabeležbe postojanja sudskog spora, da li je primalac izdržavanja zaista vlasnik nekretnine, i takođe da li još neko lice polaže određena prava na nekretnini.

Koje stavke je potrebno usaglasiti u dogovoru o doživotnom izdržavanju?

Nakon ovih provera, pristupa se pregovorima između primaoca i davaoca izdržavanja u pogledu uslova Ugovora. Dogovaraju se pre svega imovina koja će pripasti davaocu izdržavanja, kao i oblici izdržavanja koje je davalac izdržavanja dužan da pruža primaocu izdržavanja, ali i mnogi drugi uslovi, u zavisnosti od konkretnog slučaja i potreba i mogućnosti stranaka.

Kada se stranke uz učešće advokata i njegovo savetovanje dogovore u vezi svih uslova ugovora, advokat sve što je dogovoreno između stranaka pretače u formu ugovora, kojim se dogovor ugovornih strana pravno izražava i formuliše.

Gde se overava ugovor o doživotnom izdržavanju?

Kada je ugovor kompletiran i njegovu sadržinu potvrde stranke, zakazuje se overa, ili solemnizacija ugovora o doživotnom izdržavanju kod javnog beležnika. Ugovor o doživotnom izdržavanju može se overiti (solemnizovati) samo kod beležnika koji je nadležan za teritoriju na kojoj se nekretnina nalazi. Primalac i davalac izdržavanja na overu ugovora odlaze po pravilu sa advokatom koji je izradio ugovor, kako bi se pred javnim beležnikom potvrdila sadržina ugovora i overili potpisi na ugovoru.

Kada lice koje je davalac izdržavanja stiče pravo na nepokretnost?

Da bi davalac izdržavanja postao vlasnik nekretnine koju je stekao ugovorom o doživotnom izdržavanju, nije dovoljno da overi ugovor. Prema zakonskim odredbama davalac izdržavanja stiče pravo svojine na nepokretnosti tek nakon smrti primaoca izdržavanja i nakon toga upisom prava svojine u Katastru nepokretnosti.

Zašto je prisustvo advokata neophodno prilikom zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju?

Kompletan opisani postupak zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, počev od provere pravnog stanja nekretnine, zatim pregovora oko sadržine ugovora, sastavljanja ugovora, overe, upisa prava svojine u Katastru nepokretnosti i sprovođenja poreskih postupaka, uvek je preporučljivo da se obavi uz stručnu pomoć advokata koji ima iskustva u postupcima te vrste, kako bi primalac i davalac izdržavanja zaštitili sva svoja prava i osigurali da čitav postupak bude sproveden maksimalno pouzdano i efikasno, i kako bi se unapred izbegla pojava eventualnih sudskih sporova i nastupanje štete.

Kakve obaveze preuzimaju davalac i primalac izdržavanja potpisivanjem ugovora o doživotnom izdržavanju?

Najpre treba istaknuti da su ugovorne strane, odnosno primalac i davalac izdržavanja, slobodne prilikom ugovaranja međusobnih obaveza koje proizilaze iz ugovora te iz tog razloga u zakonu ne postoje taksativno navedene obaveze koje uslovljavaju zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. 

Međutim, svakako treba imati u vidu prirodu samog ugovora te se shodno tome kao obaveze davaoca izdržavanja u praksi uglavnom javljaju: obezbeđenje stanovanja, hrane I odeće, troškove lečenja i troškove za svakodnevne potrebe, troškove sahrane primaoca izdržavanja i slično. Sem toga ugovaranje obaveza davoca izdržavanja može da se sastoji I u drugim vrstama nege i brige o davaocu idržavanja kao i u pružanju određenih usluga a ne isključivo u materijalnim davanjima.

Sa druge strane primalac izdržavanja se ovim ugovorom obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili prava koji su predmet ugovora a što u praksi uglavnom predstavlja određenu nepokretnost u vidu stana ili kuće

Da li ugovor o doživotnom izdržavanju može biti u usmenom obliku?

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležničke potrvđene (solemnizovane) isprave inače je u suprotnom ništav. Dakle, kod ovog ugovora zakon predviđa strogu formu prilikom njegovog zaključenja te iz tog razloga stranke ne postoji mogućnost da stranke usmenim putem zaključve ugovor o doživotnom izdržavanju.

Uobičajeni profil davaoca odnosno primaoca doživotnog izdržavanja?

Ne postoji strogi profil primaoca i davaoca izdržavanja koji bi se unapred mogao okarakterisati kao prezežan u praksi i to naročito zbog činjenice da je reč o ugovoru intiuiti persone koji se zaključuje s obzirom da lična svojstva ugovornih strana. 

Naime, u ulozi primaoca doživotnog izdržavanja može da se nađe bilo koje lice kojem je zbog životnih okolnosti potrebna briga i nega tuđeg lica pa su s toga to uglavnom stariji ljudi ili ljudi čije je zdravstveno stanje otežano te iz  toga sledi potreba da si osiguraju I olakšaju svakodnevni život ili pak određene segmente života. 

Davaoca izdržavanja uvek predstavlja osoba u koju primalac izdržavanja ima poverenja i kojoj želi da se oduži za pažnju i brigu koju mu je davalac izdržavanja pružao tokom života. 

Ukoliko se davalac izdržavanja u okviru svog zanimanja odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja, a što je uglavnom slučaj sa medicinskim osobljem ili zdravstvenim ustanovama, potrebno je pre zaključenja ovog ugovora pribaviti saglasnost nadležnog organa starateljstva

Da li ugovor o doživotnom izdržavanju obavezuje samo jedno ili može obavezivati i više lica?

Zakon ne ograničava broj lica koji se mogu naći kao ugovornici odnosno učesnici Ugovora o doćivotnom izdržavanju. Pa tako, postoji mogućnost da se u ulozi davaoca i primaoca izdržavanja javi veći broj lica a što je u praksi uglavnom slučaj kad se kao davaoci izdržavanja jave oba supružnika. Takođe, ovaj ugovor može da se zaključi i u korist trećeg lica po kojem davalac izdržavanja ostaje nosilac obaveze izdržavanja iz ugovora dok treće lice postaje beneficijer i stiče ugovorenu korist.

Zašto su ugovori o doživotnom izdržavanju čest predmet sudskih sporova?

Činjenica da imovina koja je predmet Ugovora o izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja predstavlja razlog zbog kojeg naslednici ostavioca pokreću postupak radi poništaja ovog ugovora. Naime, u slučaju pozitivnog sudskog epiloga za tužioca potencijalne parnice, ugovor o doživotnom izdržavanju bi bio poništen te bi predmetna imovina predstavljala zaostavštinu ostavioca nad kojom bi njegovi naslednici stekli pravo svojine srazmerno svom naslednom udelu.

Da li je moguć raskid ugovora o doživotnom izdržavanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut  sporazumnim putem ugovornih strana kao i iz niza drugih razloga i to u bilo kom momentu ali pre nego što je ugovor u potpunosti izvršen.

Zbog čega se raskida ugovor o doživotnom izdržavanju?

U praksi najčešći razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju jesu promenjive okolnosti koje stranke nisu mogle predvideti a koje su usledile po zaključenju ugovora nezavisno od njihove volje.  

Osim toga, dešava se da ugovorna strana neispunjava ili pak neuredno ispunjava svoje obaveze te na taj način narušava razlog zbog kojeg je druga strana sa njom zaključila predmetni ugovor. 

Kao razlog za prekid ugovora javljaju se poremećeni odnosi između ugovornih strana I to u situaciji kada je stepen poremećenosti odnosa dosegao nivo nepodnošljivosti, te s obzirom na prirodu ugovora, nije moguće očekivati od ugovornih strana da takav ugovor ostane na snazi.

Takođe, iako je primalac izdržvanja po pravilu lice čiji je životni vek izvesniji od primaoca izdržavanja, životne okolnosti mogu dovesti do toga da smrt davacoa izdržavanja nastupi pre smrti primaoca izdržavanja usled čega u odsustvu spremnosti njegovih naslednika  da preuzme njegove obaveze, dolazi do raskida ugovora o doživotnom izdržavanju usled smrti davaoca izdržavanja.