U Srbiji prosečno oko 35000 ljudi godišnje zaključi brak, dok se oko 8000 razvede, pa je bračno pravo za oblast porodičnog prava svakako najvažnija oblast i potreba da se pronađe dobar advokat za razvod braka i uopšte za porodično pravo je vrlo značajna.
U prilog navedenom govori činjenica da razvod braka ne znači samo formalan prekid zajednice života supružnika, već i podelu zajedničke imovine, kao i uređenje vršenja roditeljskog prava i održavanja kontakta između roditelja kome dete nije povereno, te je pomoć stručnog lica u ovom postupku od izuzetne važnosti.
U pravu Republike Srbije, brak je definisan kao raskidiv, tako da svaki supružnik može da inicira postupak razvoda braka čak uprkos eventualnom protivljenju drugog supružnika.
Porodični zakon propisuje da svaki supružnik može tražiti razvod braka ako postoje brakorazvodni razlozi, i to da su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni, odnosno da se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika. U tužbi za razvod braka se najčešće navode oba razloga.
Postupak po tužbi pokreće se podnošenjem tužbe jednog od partera nadležnom sudu. sprovesti više od jednog ročišta (najčešće 2 do 3), međutim ono što je olakšavajuća okolnost jeste to da je prisustvo supružnika neophodno samo na jednom ročištu, radi saslušanja, dok je advokat taj koji može da sprovede ostatak postupka. Shodno navedenom, u potpunosti je jasan značaj stručnog i kvalifikovanog pravnog tima. Takođe, postoji i mogućnost da klijent ne dolazi lično u sud, već može da da punomoć advokatu, koji će umesto njega dati izjavu na sudu.
Preljuba partenera, odnosno prevara samo po sebi pravno nema značaja ni za pokretanje brakorazvodnog postupka, niti za sam tok postupka. Naime, Porodično pravo Srbije ne predviđa krivicu partera kao uslov za razvod braka, te se isto neće ceniti u postupku.
Kao što smo već naveli brakorazvodni razlozi jesu ozbiljno i trajno poremećeni odnosi, kao i činjenica da se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.
Porodičnim zakonom Republike Srbije regulisano je da nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nažalost, praksa je pokazala da se takve situacije ne retko dešavaju u bračnim odnosima. Imajući u vidu da isto bez sumnje predstavlja ozbiljno i trajno poremećene odnosi, kao i činjenica da se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika, jasno je da su ispunjeni uslovi za pdnošenje tužbe za razvodom braka nadležnom sudu.
Dokazivanje da je neko lice žrtva nasilja u porodici zasniva se na lekarskim izveštajima, veštačenjima i svedočenjem, međutim ono što je najbitnije jeste da se što pre preduzmu potrebni koraci i zatraži stručnu pomoć, kako bi u što kraćem vremenskom periodu određeno lice dobilo zaštitu, budući da postoji veliki broj mera koje mogu pomoći.
Sud koji postupa po tužbi za razvod braka raspravlja najčešće o samom razvodu braka, kao i vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom maloletnom decom, dok će deoba zajedničke imovine biti rešena u posebnom parničnom postupku. Deoba imovine je postupak koji nešto duže traje, te je ta činjenica osnovni razlog zašto se o tome odlučuje u posebnoj parnici.
Sud je dužan da presudom o razvodu braka odluči o vršenju roditeljskog prava.
Zadatak suda prilikom donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava jeste da proceni šta je u najbolji interesu deteta. Prilikom donošenja odluke pdluke o vršenju roditeljskog prava sud uzima u obzir Mišljenje Centra za socijalni rad, uzrast i pol deteta, finansijsku stabilnost roditelja, način života roditelja i želju deteta, ukoliko dete ima dovoljno godina.
Dodeljivanje deteta na starateljstvo jednom od roditelja zavisi pre svega od ličnosti roditelja i uslova života za dete kod jednog od roditelja, o čemu poseban izveštaj sačinjava Centar za socijalni rad.
Porodični zakon Srbije predviđa da Dete koje je navršilo 10. godinu života može slobodno i neposredno da izrazi svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima, a što naravno podrazumeva o odluku suda o roditelju koji će vršiti roditeljsko pravo.
Bitno je napomenuti i to da pravo na tužbu za razvod braka ne prelazi na naslednike supružnika. Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka, međutim ukoliko postupak nije započet od strane supružnika, to ni naslednici ne mogu učiniti.
Postupak po tužbi za razvod braka je u znatnoj meri komplikovaniji od postupka koji sud sprovodi po zajedničkom Sporazumu za razvod braka. U postupku za razvod braka sud mora odrediti, zakazati i sprovesti više od jednog ročišta (najčešće 2 do 3), međutim ono što je olakšavajuća okolnost jeste to da je advokat taj koji može da sprovede ostatak postupka, kao što smo već naveli.
Ukoliko stranke nisu zadovoljne donetom Presudom, u roku od 15 dana od dobijanje iste mogu da ulože žalbu drugostepenom organu.
Inicijalna taksu za podnetu tužbu za razvod braka iznosi 2.660,00 dinara, a takođe se plaća i taksa na presudu u istom iznosu. Najčešće svaka stranka snosi sudske troškove razvoda za sebe, a o mogućnosti da na kraju teret plaćanja takse možda preći na drugog supružnika zavisi od ocene suda.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.