Tokom celog života primamo poklone, ali ih takođe i poklanjamo, što nam svima pričinjava veliko zadovoljstvo. Ukoliko imate dobru volju da nekome nešto poklonite, to možete učiniti putem ugovora o poklonu.

Šta je ugovor o poklonu?

Ugovor o poklonu predstavlja ugovor koji se zaključuje između onoga ko poklanja (poklonodavca) i onoga ko poklon prima (poklonoprimca). Predmet ugovora o poklonu može biti određena stvar ili imovina poklonodavca. Samim ugovorom, poklonodavac se obavezuje da će na poklonoprimca preneti pravo svojine na stvari koja je predmet ugovora.

U kojoj formi se sačinjava ugovor o poklonu?

Ugovor o poklonu je formalan ugovor budući da zakon, pored saglasnosti volja ugovornih strana, zahteva i određenu formu kao uslov njegove punovažnosti. U zavisnosti od predmeta ugovora u poklonu  naše pravo poznaje tri vrste formi i to : pismenu formu  u vidu forme privatne isprave, pismenu formu u vidu javne isprave kao i realnu formu odnosno prostu predaju stvari. Dakle, član 70 Zakona o obligacionim odnosila ističe da izostanak predviđene konstitutivne forme ugovora ima za posledicu ništavost ugovora ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizilazi šta drugo. 

Posebno treba naglasiti važnost Ugovora o poklonu nepokretnosti koji podrazumeva da isti mora biti sastavljen u pismenoj formi i overen kod javnog beležnika koji je nadležan za područje na kojem se nepokretnost nalazi.

Da li je ugovor o poklonu u usmenoj formi validan?

U pitanju je ugovor koji se sačinjava u propisanoj formi, odnosno u pismenom obliku. Pomenuti ugovor se overava kod javnog beležnika, a nakon njegovog zaključenja, na strani poklonoprimca nastaje obaveza plaćanja poreza na poklon.

Koliki je porez na poklon?

Dakle, kada primite određenu stvar na poklon, dužni ste da platite porez na poklon u iznosu od 2,5 % od vrednosti poklona koji primate.

Međutim, važno je napomenuti da kod obaveze plaćanja poreza na poklon postoje i određene olakšice i različiti osnovi oslobađanja od ove vrste obaveze.

U kojem vremenskom roku treba da bude plaćen porez na poklon?

Prilikom donošenja odluke o utvrđivanju visine poreza na poklon postupajući poreski organ u predmetnom Rešenju poučava poreskog obveznika u kom roku je dužan da plati porez na poklon. Međutim, važno je istaći da poreski obveznici, odnosno njihovi punomoćnici, podnošenjem žalbe na prvostepeno rešenje neće odložiti izvršenje poreskog upravnog akta. 

Ko je oslobođen plaćanja poreza na poklon?

Naime, zakonom je predviđena mogućnost oslobađanja od plaćanja poreza na poklon.

Od obaveze plaćanja poreza na poklon oslobođeni su srodnici poklonodavca, odnosno njegova deca kao i supružnik poklonodavca.

Sa druge strane, poklonoprimci koji se u odnosu na poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu, a tu spadaju roditelji poklonodavca, njegova braća i sestre, uživaju određene poreske povlastice. Pomenuta lica su u obavezi da plate porez na poklon ali u umanjenom iznosu, koji iznosi 1,5% od vrednosti poklona.

Takođe, od obaveze plaćanja poreza na poklon oslobođen je i poklonoprimac drugog naslednog reda, ukoliko je na poklon dobio stan, pod uslovom da je sa poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu, i to najmanje godinu dana pre prijema poklona.

Ukoliko se odlučite da zaključite Ugovor o poklonu, naša advokatska kancelarija Vam stoji na raspolaganju. Rado ćemo Vam pomoći u pogledu sačinjavanja istog i pružiti sve neophodne informacije koje se odnose na Vaša prava kao i na moguća poreska oslobođenja kod poreza na poklon, kako ne biste bili izloženi nepotrebnim troškovima.

Koji su elementi ugovora o poklonu?

U važne elemente ugovora o poklonu, bez kojih se isti ne može zaključiti, spadaju saglasnost ugovarača o predmetu poklona kao i animut donadi odnosno volja poklonodavca da  pokloni predmet poklona i volja poklonoprimca da primi predmet poklona. Naravno, pored ova dva elementa, ugovarači mogu i neke druge elemente učiniti važnim pa će u tom slučaju ugovor o poklonu nastati tek kada se postigne saglasnost i u pogledu tih elemenata ugovora. 

Šta sve može da bude predmet poklona?

Predmet poklona može biti stvar, određeno imovinsko pravo ili pak neka druga imovinska korist. Naime, sve stvari, kako pokretne tako i nepokretne,  mogu biti predmet ugovora o poklonu ukoliko zakon dozvoljava njihov građanskopravni promet. Dakle, ukoliko je predmet ugovora o poklonu neka stvar koja je izuzeta iz građanskopravnog prometa takav ugovor o poklonu će biti ništav. 

Nadalje, predmet ugovora o poklonu može biti i određeno imovinsko pravo u koje spada svako tražbeno pravo, pa se tako ugovoro o poklonu može preneti i pravo ekonomskog iskroišćavanja patenta, iskorišćavanje prava žiga i sl. 

Koje su obaveze poklonodavca?

Ugovor o poklonu je jednostrano obavezujući ugovor i kao takav stvara obaveze samo na strani poklonodavca dok na strani poklonoprimca nastaju samo prava po osnovu predmetnog ugovora. Naime, zaključenjem Ugovora o poklonu poklonodavac se obavezuje da preda stvar ili prenese određeno pravo koje je predmet ugovora, kao i obaveza naknade štete  koju prouzrokuje poklonoprimcu. 

Da li je moguće raskinuti ugovor o poklonu?

Nakon zaključenja i izvršenja ugovora o poklonu može doći do nastanka određenih okolnosti zbog kojih se ugovor može raskinuti ukoliko predmet ugovora još nije predat odnosno raskinuti ugoovr i predmet poklona vratiti ukoliko je isti predat ili pak pobijati raspolaganje poklonodavca predmetom poklona. 

U kojim slučajevima se raskida ugovor o poklonu?

Do raskida ugovora o poklonu može doći nastupanjem zakonom predviđenih razloga ili pak nastupanjem razloga koje su same ugovorne strane predvidele svojom voljom u predmetnom ugovoru. Međutim, bitno je napomenuti da stranke prilikom ugovaranja razloga za raskid ugovora moraju voditi računa da isti nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku, dobrim običajima ili moralnim normala. 

Nadalje, kao razloge za raskid ugovora i povraćaj predmeta poklona zakon predviđa: nezahvalnost poklonoprimca, nedostatak nužnih sredstava za život poklonodavca odnosno lica koje je on po zakonu dužan da izdržava kao i poništenje i razvod braka.

Koje vrste ugovora o poklonu postoje?

U pravnoj teoriji došlo je do kategorizacije vrsta ugovora o poklonu koja se uglavnom vrši spram predmeta ugovora ili eventualno spram načina uređenja međusobnih odnosa ugovornih strana. 

Tako, kao modaliteteti ugovora o poklonu, u praksi se javljaju:

Pokloni sa teretom ili nalogom

Predstavljaju takav ugovor u kome poklonodavac stiče pravo da raskine ugovor o poklonu ukoliko poklonoprimac ne poštuje pravo koje je poklonodavac zadržao za  sebe ili za treće lice ili pak poklonoprimac ne izvrši nalog predviđen predmetnim ugovorom.

Mešoviti pokloni

Ovim ugovorm ugovarači se međusobno obavezuju na prestacije ali tako da veća vrednost prestacije jednog ugovarača predstavlja poklon za drugog. Naime, ukoliko bi vrednost međusobnih prestacija ugovornih stranak bila jednaka, u tom slučaju bi se radilo o ugovoru o razmeni a ne ugovoru o poklonu.

Uzajamni pokloni

Postojanje ove vrste ugovora o poklonu de facto nužno  podrazumeva postojanje nekog prethodnog ugovora o poklonu čiji je predmet različit dok su ugovarne strane iste. Naime, prilikom njegoovg zaključivanja stranke pravno dejstvo uslovljavaju zaključenjem drugogo ugovora o poklonu, različite prestacije, između istih lica u obrnutim ulogama.

Nagradni pokloni

Ovi ugovori se uglavnom zaključju u situacijama kada poklonodavac izvršava neku moralnu protivdužnost poklonoprimcu kao akt priznanja za njegove zasluge.

Pokloni zasnovani na moralnoj dužnosti

Ovakva vrsta ugovora o poklonu se uglavnom zaključuje u porodičnim ili prijateljskim odnosima koji su zasnovani na bliskosti odnosno međusobnoj privrženosti ugovornih strana, međutim pecifičnost ove vrste ugovora o poklonu jeste da se on može  učiniti i nepoznatom licu. 

Pokloni u opštekorisne svrhe

Lica u čiju korist se ova vrsta ugovora o poklonu zaključuje jesu uglavnom pravna lica koja vrše neku opštekorisnu delatnost iz oblasti kulture, zdravstva, prosvete ili slično. Naime, cilj poklonodavca prilikom zaključenja ovog ugovora jeste da učini opšte dobro čiju će korist kroz poklonoprimca imati veći broj lica. 

Pokloni u slučaju smrti

Poklon u slučaju smrti zaključuje se samo u formi pisane javne isprave bez predaje samog poklona i treba ga razlikovati od legata koji je osnovza nasleđivanje. Naime, u slučaju ove vrste ugovora o poklonu predaja predmeta ugovora o poklonu odložena je do trenutka smrti poklonodavca. 

Da li poklon može biti uračunat u deo nasledstva?

Collatio bonorum odnosno uračunavanje poklona i legata u nasledni deo ima za cilj da se uspostavi imovinska jednakonst među takonskim naslednicima u pogledu svih dobročinih raspolaganja koje je ostavilac činio. Naime, naslednicima se u njihov nasledni deo uračunavaju pokloni koje je dobio za vreme ostaviočevog života sem ako iz zaveštanja ne proizilazi nešto drugo. Ipak, potrebno je naglasiti da Zakon o nasleđivanju propisuje da se u nasledni deo ne uračunavaju pokloni za koje je sam ostavilac izjavio da se ne uračanavaju u nasledni deo njegovih naslednika, zatim plodovi ostvareni od poklonjene stvari, uobičajeni manji pokloni kao ni troškovi izdržavanja i obaveznog školovanja.