Do 2018. godine  svi građani koji su stekli određenu nepokretnost, bili su u obavezi da uknjiže kupljenu, poklonjenu ili nasleđenu nepokretnost, odlaskom kod nadležne službe Katastra nepokretnosti, pri Republičkom geodetskom zavodu.

U međuvremenu, izvršene su izmene Zakona, te je sama procedura upisa nekretnina u Katastar nepokretnosti znatno olakšana.

Šta sve može da predstavlja osnov za upis vlasništva na nepokretnosti?

Bilo da je nepokretnost stečena kupoprodajom, poklonom, nasleđem ili na drugi način, pravni osnov za upis prava svojine nad stečenom nepokretnosti predstavljaju Ugovor o kupoprodaji, Ugovor o poklonu, pravnosnažna i izvršna presuda suda, izvršna odluka Javnog izvršitelja, odluka organa javne uprava i drugih ovlašćenih organa.

Pokretanje postupka upisa po službenoj dužnosti

Naime, kada se upis nepokretnosti vrši po službenoj dužnosti, Zakonom su predviđeni rokovi u kojima nadležni državni organi moraju dostaviti svu neophodnu dokumentaciju odnosno isprave.

Dostavljanje se vrši preko e- šaltera nadležne Službe za katastar nepokretnosti.

Javni beležnici su dužni da dostavljanje izvrše u roku od 24 časa od trenutka overe ugovora, sud u roku od 3 dana od izvršnosti presude koju je doneo i nadležni organ u roku od 24 časa od dana izvršnosti svoje odluke koja predstavlja osnov za upis u Katastar nepokretnosti.

Da li postupak za upis može biti pokrenut na zahtev stranke?

Izuzetno od pravila da se postupak upisa nepokretnosti vrši po službenoj dužnosti, novim izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, predviđena je obaveza stranke da angažuje advokata koji je ovlašćen da vrši digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi, koji će pružiti stručnu pomoć i podneti zahtev za upis u Katastar nepokretnosti preko e-šaltera uz koji će dostaviti i celokupnu dokumenataciju koja je potrebna, osim u situacijama kada je takva mogućnost isključena Zakonom.

Navedene izmene važe za sve ugovore koju su zakljućeni do 2018. godine, a koji nisu evidentirani odnosno sprovedeni u Katastru nepokretnosti. Dakle, vlasnik nepokretnosti treba da plati određenu administrativnu taksu i angažuje advokata koji će da podnese zahtev za upis nepokretnosti, dostavi ispravu koja predstavlja osnov za upis kao i celokupnu neophodnu dokumentaciju.

Upravo je zbog složenosti same procedure upisa u Katastar nepokretnosti, najnovijim izmenama Zakona  omogućeno strankama da angažuju advokata koji će im svojim iskustvom i stručnim znanjem uštedeti vreme, znatno olakšati sam upis nepokretnosti u Katastar i na efikasan i pouzdan način pomoći da ostvare svoja prava.

U slučaju da ugovor koji predstavlja pravni osnov za upis nepokretnosti nije overen ili ne sadrži sve podatke koji su neophodni za upis, potrebno je overiti Aneks ugovora. Međutim, ukoliko to nije moguće učiniti (na primer, prethodni vlasnik nepokretnosti je preminuo ili ga nije moguće pronaći) nužno je pokrenuti sudski postupak kako bi se utvrdilo da je podnosilac zahteva za upis nekretnine u Katastar, zaista vlasnik te nepokretnosti.

Ko je u obavezi da plati taksu prilikom podnošenja zahteva za upis?

Obveznik plaćanja takse za upis u katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti je lice u čiju korist se vrši upis, dok je za upis u katastar nepokretnosti po zahtevu stranke obveznik podnosilac zahteva.