Šta podrazumeva zaštita zdravlja i bezbednosti na radu?

Bezbednost i zaštita zdravlja na radu predstavljaju jedno od najznačajnijih prava zaposlenih i ono podrazumeva obezbeđivanje takvih uslova na radu koji imaju za cilj da u najvećoj mogućoj meri smanje ili spreče nastanak povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, a što je sve neophodno za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

Ko ima pravo na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu?

Pravo na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu imaju zaposleni, učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi, lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji odnosno lica na profesionalnoj rehabilitaciji, zatim lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada, lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Šta se podrazumeva kao povreda na radu?

Povreda na radu obuhvata svaku povredu, oboljenje ili smrt zaposlenog, koji su nastali kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti zaposlenog, a koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu. Takođe, povredom na radu smatra se i povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima.

Šta se može smatrati profesionalnim oboljenjem?

Profesionalna oboljenja jesu bolesti koje nastanu tokom osiguranja i  koje su prouzrokovane dužim neposrednim uticajem svih procesa i/ili uslova na radnom mestu, odnosno na poslovima koje je zaposleni obavljao. 

Ko sačinjava akt o proceni rizika?

Poslodavac je dužan da u pismenoj formi donese akt o proceni rizika i to za sva radna mesta u radnoj okolini, kao i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje. U slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada, obaveza poslodavca je da izmeni postojeći akt o proceni rizika.

Kome se prijavljuje povreda na radu?

Obaveza poslodavca je da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od povređivanja, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, odnosno povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i da u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

Ko popunjava izveštaj o povredi na radu?

Ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu ili kod zaposlenog nastane profesionalno oboljenje, poslodavac će na posebnom obrascu koji se naziva Izveštaj o povređivanju i profesionalnom oboljenju, uneti sve neophodne podatke i potom pomenuti izveštaj dostaviti zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog zaposlenog, kako bi se u sadržinu izveštaja uneo nalaz i mišljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove. Nakon navedenih radnji i kompletiranja Izveštaja, poslodavac će Izveštaj o povređivanju ili profesionalnom oboljenju dostaviti filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod kojeg povređeni ili oboleli od profesionalnog oboljenja ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju.

Koje su dužnosti poslodavca u slučaju povrede na radu zaposlenog?

Poslodavac je u obavezi da zaposlenom nadoknadi štetu koja mu je prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem kao i da isplati naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad do koje je došlo usled povređivanja na radu ili profesionalnog oboljenja.

Da li poslodavac odgovara u slučajevima povreda na radu?

Ukoliko je povreda na radu ili profesionalna bolest kod zaposlenog nastala usled krivice poslodavca, u tom slučaju poslodavac je u obavezi da oštećenom nadoknadi pričinjenu štetu, osim ukoliko sam zaposleni svojim ponašanjem nije doprineo nastanku štete. Dakle, u slučaju kada je i zaposleni skrivio štetu ili je pak doprineo da šteta bude veća, naknada štete će biti smanjena srazmerno doprinosu zaposenog za nastanak štete. 

Kada poslodavac nije odgovoran za povredu na radu?

Poslodavac neće odgovarati za  povrede na radu koje su nastale kod zaposlenog usled neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog određenih događaja čije se posledice, uprkos svim preduzetim merama od strane poslodavca, ni na koji način nisu mogle izbeći.

Koje su obaveze zaposlenog?

Zaposleni je u obavezi da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na koje je određen kao i da primenjuje mere koje su propisane za zdrav i bezbedan rad, da namenski koristi sredstva za rad i pažljivo rukuje opasnim materijama, da adekvatno koristi opremu za ličnu zaštitu na radu, a sve sa ciljem sprečavanja ugrožavanja kako svoje bezbednosti i zdravlja tako i zdravlja drugih lica.

Da li zaposleni tokom odsustva sa rada ima pravo na naknadu zarade?

Ukoliko je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, u tom slučaju zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to do 30 dana, u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, a po zakonu ova isplata ne može biti manja od minimalne zarade.

Naknada štete zbog povrede na radu

Povodom povrede na radu ili nastanka profesionalnog oboljenja, zaposleni ima pravo na naknadu štete. U slučaju da je poslodavac osiguran od odgovornosti za povrede radnika na radu kod neke od osiguravajućih kuća, u tom slučaju zaposleni koji je povređen ima pravo da podnese odštetni zahtev osiguravajućoj kući kod koje je osiguran poslodavac, kojim će potraživati naknadu pretrpljene štete. Ukoliko poslodavac ipak nije osiguran na pomenuti način, u tom slučaju on je dužan da svom zaposlenom nadoknadi štetu.

Vrste štete zbog povrede na radu?

Poslodavac je u obavezi da zaposlenom isplati materijalnu štetu koja se ogleda u troškovima lečenja ili u izgubljenoj zaradi usled nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Takođe, u slučaju da je kod povređenog zaposlenog došlo do potpune ili delimične nesposobnosti za rad, usled koje gubi zaradu, ili su mu mogućnosti bilo kakvog daljeg napredovanja i razvijanja umanjene ili uništene, poslodavac je dužan da zaposlenom isplaćuje novčanu rentu, koja predstavlja naknadu za pretrpljenu štetu.

Pored materijalne štete, zaposleni ima pravo i na naknadu nematerijalne štete koja obuhvata naknadu za pretrpljeni strah, za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti ili naruženosti, ukoliko je kod povređenog ostao ožiljak. U slučaju smrti zaposlenog koja je nastupila kao posledica povređivanja na radu, članovi porodice zaposlenog imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica.

Kako se određuje naknada štete zbog povrede na radu?

Povodom naknade štete koju je zaposleni pretrpeo, zaposleni i poslodavac mogu da se dogovore i postignu sporazum oko iznosa štete koju je poslodavac dužan da isplati zaposlenom, a prilikom utvrđivanja visine naknade štete u obzir se uzimaju sve okolnosti pod kojima se štetni događaj dogodio, način povređivanja, vrsta povreda ili profesionalnih oboljenja, izveštaj lekara koji je izvršio pregled povređenog zaposlenog i slično. 

Šta ako poslodavac ne isplati naknadu štete zbog povrede na radu?

Ukoliko zaposleni ne može da postigne dogovor sa svojim poslodavcem u pogledu naknade štete koja mu je pričinjena zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, zaposleni ima pravo da podnese tužbu nadležnom sudu kojom će pokrenuti parnični postupak u kojem će potraživati naknadu štete koja mu pripada po zakonu. 

U svakom slučaju, bilo da je reč o pregovaranju sa poslodavcem radi postizanja dogovora oko isplate štete vansudskim putem, ili je neophodno obratiti se osiguravajućoj kući kod koje je osiguran poslodavac, sa zahtevom za nakandu štete ili je potrebno pokrenuti sudski postupka za naknadu štete, predlažemo da angažujete advokata koji će Vam u skladu sa svojim stručnim znanjem i iskustvom pomoći da na najbolji način zaštitite i ostvarite svoja zakonska prava.