Radno pravo
Ugovor o radu - Prava i obaveze
Zakon o radu primenjuje se na radne odnose, a njime je regulisana i sadržina Ugovora o radu. Kada je reč o zaposlenim licima koja rade u državnom sektoru, odnosno u državnoj upravi ili policiji, u tom slučaju se pored Zakona o radnim odnosima u državnim organima, primenjuju i Zakon o državnim službenicima i nameštenicima ili Zakon o policiji.
Šta treba da sadrži ugovor o radu?
Ugovor o radu jeste ugovor koji se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad i to u pismenoj formi, između poslodavca i zaposlenog. Zakonom o radu propisano je da sadržinu pomenutog ugovora čine:
Za zasnivanje radnog odnosa neophodno je da lice ima najmanje 15 godina kao i da ispunjava druge uslove koji su predviđeni za rad na određenim poslovima. Za zasnivanje radnog odnosa sa licem koje ima manje od 18 godina potrebna je saglasnost roditelja, usvojioca ili staratelja kao i nalaz zdravstvenog organa kojim je utvrđeno da je lice sposobno za obavljanje posla za koje zasniva radni odnos, pod uslovom da taj posao nije štetan po njegovo zdravlje, moral, obrazovanje i naravno, ukoliko nije zabranjen Zakonom.
Zaključenje Ugovora o radu na neodređeno vreme predstavlja osnovno pravilo, dok je zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme izuzetak. Pored osnovnih oblika koji su navedeni, postoje i alternativno određeni načini za zasnivanje radnog odnosa, poput radnog odnosa sa pripravnicima, kućnim pomoćnim osobljem, obavljanje posla van prostorija poslodavca, poslova sa povećanim rizikom, radni odnos sa nepunim radnim vremenom i radni odnos uz probni rad.
Probni rad je rad koji traje šest meseci, u toku kojeg vremena poslodavac može da stekne uvid u radne sposobnosti radnika, te ukoliko on ne pokaže odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, radni odnos će prestati istekom vremena predviđenog Zakonom za obavljanje probnog rada. Takođe, ovakav vid rada može prestati i ranije, otkazom od strane zaposlenog ili poslodavca, u kojem slučaju otkazni rok iznosi pet radnih dana. Tokom obavljanja probnog rada, zaposleni ima sva prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.
Ovakva vrsta radnog odnosa obezbeđuje zaposlenom radnu i egzistencijalnu sigurnost. Budući da njegovo trajanje nije ograničeno određenim vremenskim periodom, radni odnos na neodređeno može prestati otkazom od strane poslodavca ili zaposlenog, sporazumom između poslodavca i zaposlenog, usled sticanja uslova za odlazak u penziju, smrću zaposlenog ili u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.
Zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme ograničeno je određenim vremenskim trajanjem, koje je unapred propisano Zakonom o radu i ne može biti duže od 24 meseca. Razlozi zbog kojih se radni odnos zasniva na određeno vreme ogledaju se u objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Do prestanka radnog odnosa u ovom slučaju, pored uslova koji su već navedeni, najčešće dolazi usled isteka vremena na koji je zasnovan radni odnos. Ukoliko nakon toga zaposleni nastavi kod poslodavca da obavlja svoj posao, i to najmanje 5 radnih dana, smatra se da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme.
Pod povećanim rizikom podrazumevaju se poslovi koji su teški, naporni i po zdravlje štetni. Dakle, reč je o poslovima kod kojih i pored primene potrebnih i odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu, postoji povećano šteteno dejstvo na zdravlje zaposlenog. Zaposleni koji rade na poslovima sa povećanim rizikom imaju po Zakonu pravo da rade skraćeno i to do najviše 10 časova nedeljno. Bez obzira na to što se kod ovakvih poslova radi sa skraćenim radnim vremenom, zaposlenom pripradaju sva prava iz radnog odnosa kao da rade puno radno vreme.
Zakon predviđa da puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, a Opštim aktom poslodavca ono može biti skraćeno na 36 sati nedeljno, ali ne manje od toga. Radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena, podrazumeva radni odnos sa nepunim radnim vremenom. Zaposleni koji rade nepuno radno vreme imaju pravo na zaradu, druga primanja i prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ukoliko Zakonom, ugovorom o radu ili Opštim aktom nije drugačije određeno. Poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog za prelazak na puno radno vreme, kao i da obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim radnim vremenom. U svakom slučaju, zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, može za razliku do punog radnog vremena, zasnovati radni odnos kod drugog poslodavca i na taj način ostvariti puno radno vreme.
Obavljanje poslova van prostorija poslodavca podrayumeva rad od kuće i rad na daljinu. Najčešće je reč o poslovima koji ne iziskuju obavezno prisustvo i rad zaposlenog u prostorijama poslodavca. U tim slučajevima, zaposleni ima pravo na zaradu, uslove i prava iz radnog odnosa, kao i zaposleni koji rade na istim poslovima, u prostorijama poslodavca.
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. Kod ovakvog vida radnog odnosa, Ugovorom o radu može da se ugovori da se deo zarade isplati u novcu, a ostatak u naturi, što podrazumeva obezbeđivanje stanovanja i/ili ishrane, s tim da vrednost dela davanja u naturi mora biti izražen u određenom novčanom iznosu. U ovakvim slučajevima, zarada koja se obračunava i isplaćuje u novcu, ne može biti manja od 50% ugovorene zarade zaposlenog. Kada je zarada ugovorena na pomenuti način, u slučaju odsustva sa rada uz naknadu zarade, poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu zarade isplati u novcu. Važno je znati da se ugovor o radu sa kućnim pomoćnim osobljem ne može zaključiti sa supružnikom, roditeljima, decom, braćom i sestrama i ostalim srodnicima koji su određeni Zakonom.
Pod pripravnicima se podrazumevaju lica koja se prvi put zapošljavaju na poslove, za čije obavljanje su stekli odgovarajući stepen i vrstu stručne spreme, ukoliko je to Zakonom ili Pravilnikom predviđeno kao uslov za rad na određenim radnim mestima. Ukoliko Zakonom nije drugačije propisano, pripravnički staž traje najduže godinu dana, za koje vreme pripravnik ima pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa.
Zakonom o radu predviđeno je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, poštovanje dostojanstva ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite. Posebnu zaštitu uživaju određene kategorije zaposlenih i to lica mlađa od 18 godina, zaposlene osobe sa invaliditetom, žene za vreme odsustvovanja radi trudnoće i porođaja, odnosno nege deteta. Takođe, zaposleni imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.
Shodno obavezama koje su predviđene Zakonom, zaposleni su dužni da savesno i odgovorno obavljaju svoj posao, u skladu sa uslovima i pravilima kod poslodavca, da poslodavca obaveste o bilo kakvom vidu potencijalne opasnosti za život, zdravlje i nastanak materijalne štete, kao i o okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu.
Takođe, zabranjen je svaki vid diskriminacije prilikom zaposlenja i rada, kao i uznemiravanje ili seksualno uznemiravanje zaposlenih.
Prava i obaveze poslodavca
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati zaradu, da obezbedi adekvatne uslove za rad koji podrazumevaju bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, da pruži obaveštenja o uslovima rada i organizaciji rada, po potrebi zatraži mišljenje sindikata ili predstavnika kojeg su odredili zaposleni.
Da li se ugovor o radu može izmeniti tokom trajanja radnog odnosa?
U toku trajanja radnog odnosa, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada. Pomenute izmene vrše se na osnovu Aneksa koji predstavlja sastavni deo ugovora o radu. Najčešće se uz Aneks ugovora o radu, zaposlenom dostavlja i pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni Aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni, a koji ne može biti kraći od 8 radnih dana, kao i pravne posledice koje mogu da nastanu ne potpisivanjem Aneksa ugovora o radu. U određenim slučajevima koji su predviđeni Zakonom, pravne posledice ne potpisivanja Aneksa ugovora o radu, ogledaju se u mogućnosti davanja otkaza zaposlenom.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.
Saznajte više o vašim pravima.
Krenimo zajedno na put ka pravnoj sigurnosti. Obratite nam se danas i iskusite kako Advokatska kancelarija Popović može zaštititi vaša prava i interese.
