Kako se definiše nasilje u porodici?

Porodičnim zakonom Republike Srbije regulisano je da nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Dakle, svako ponašanje, koje odgovara prethodno opisanom, predstavlja vršenje nasilja u porodici, kojem ni jedno ljudsko biće ne sme biti izloženo. Nažalost, takve situacije se ipak povremeno dešavaju. Sve su češće pojave nekog od oblika nasilja u porodici iz raznih odnosa, supružnika prema drugom supružniku, roditelja prema deci, deci prema roditeljima, između vanbračnih ili emotivnih partnera, pa čak i između bivših supružnika ili vanbračnih i emotivnih partnera.

Ko može biti vršilac nasilja u porodici?

Nasilje u porodici može da sprovodi svako lice koje svojim ponašanjem ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog ili drugih članova svoje porodice. Porodičnim zakonom definisano je ko se sve smatra članom porodice i ta definicija je prilično široko postavljena, tako da možemo slobodno reći da u tu grupu spada široki broj lica.

Kako Zakoni regulišu pitanje nasilja u porodici?

U oblasti zaštite žrtava nasilja u porodici, veoma važnu ulogu u pravnom sistemu zauzima Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji uvodi hitne mere postupanja u ovakvim slučajevima, kada se javi neposredna opasnost da će se nasilje u porodici počiniti prvi put ili kada se nasilje ponavlja.

Hitne mere se preduzimaju momentalno i za svaki konkretan slučaj procenjuje se da li su opravdane, a one podrazumevaju mere privremenog udaljenja nasilnika iz stana, kao i mere privremene zabrane nasilnika da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Ove mere mogu trajati do 30 dana.  Za kršenje ovih mera, vršilac nasilja odgovara u prekršajnom postupku u kojem mu se može izreći kazna zatvora do 30 dana.

Takođe, i Porodični zakon predviđa različite mere zaštite od nasilja u porodici, u značajno dužem trajanju, te je veoma važna prijava nasilja u porodici, budući da postoje mere koje mogu da zaštite žrtvu nasilja u porodici.

Koje se mere zaštite sprovode u slučaju nasilja u porodici?

Mere zaštite od nasilja u porodici jesu iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, useljenje žrtve u porodični stan ili kuću, zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice, kao i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. One mogu da traju godinu dana i mogu se produžavati ukoliko se takvo ponašanje ponavlja.

Zašto je važno prijaviti nasilje u porodici?

Veoma je važno prijaviti svaki oblik nasilja, pa tako i u porodici, budući da je to jedini način da isto prestane. Iako je to iskustvo koje se vrlo teško zaboravlja, ćutanje će samo pogoršati stvari, odnosno produbiti problem, te je vrlo važno napomenuti da postoje različite institucije, od policije preko Centra za socijalni rad do advokata koje vam mogu pružiti adekvatnu stručnu pomoć, podršku i zaštitu. 

Kome se obratiti u slučajevima nasilja u porodici?

Kako bi takve mere mogle da stupe na snagu, ono što je neophodno jeste da se, nakon prijavljivanja  svakog oblik nasilnog ponašanja nadležnim organima, obratite advokatu kao stručnom licu koje vam može ukazati pomoć u sudskom postupku koji morate da pokrenete.

Ono što je takođe važno spomenuti, jeste da osetljiva pitanja, poput nasilja u porodici, zahtevaju hitnost u postupanju, i kao takva ne odlažu se ni uslovima vanrednog stanja. Ukoliko trpite bilo koji oblik nasilničkog ponašanja, od ekonomskog do fizičkog ili emotivnog, neophodno je da se to što pre prijavi nadležnim organima, a sve kako biste u najkraćem roku dobili adekvatnu pomoć i podršku.